Gotovo polovina kupaca uverena je da je većina pilećeg mesa koje se nudi na tržištu zaražena salmonelom, pokazuje istraživanje američke organizacije NCC
Povodom učestalih problema sa kvalitetom živinskog mesa i primera trovanja ovom hranom i poverenje potrošača širom sveta je očigledno dovedeno u pitanje. Prema poslednjem istraživanju američke organizacije NCC (Nacionalni savet za živinu), čak 77 odsto anketiranih građana smatra da se u hranu za uzgoj živine dodaju hormoni, dok trećina veruje da ona sadrži i antibiotike. Gotovo polovina ispitanika uverena je većina pilećeg mesa koje se nudi na tržištu zaražena salmonelom. Američki kupci čak u 78 odsto slučajeva smatraju da su pilići genetski modifikovani i da proizvođači i na ovaj način pokušavaju da povećaju rast prodaje i prihoda.
Da li se na tržištu može naći GM piletina pitanje je propisa i pojedinačnih država koje to dozvoljavaju ili zabrađuju.
Ali strah od salmonele je, po tvrdnji stručnjaka, opravdan, jer se ova opasna bakterija može naći u sirovom pilećem mesu, gde god da se ono prodaje. Zato je Evropska unija 2011. godine donela uredbu o obaveznoj kontroli svežeg pilećeg mesa u prometu. Do tada ovo nije bila obaveza, ali je to članicama stvorilo pravni okvir da rade monitoring hrane životinjskog porekla u prodaji. Otuda i sve češće informacije o pronađenom zaraženom mesu, jajima… Koliko česte će biti takve kontrole definiše svaka zemlja pojedinačno u okviru nacionalnog plana. U državama veličine Srbije godišnje se (samo na salmonelu) ispita 200 do 300 uzoraka svežeg živinskog mesa u prometu. Do sada je sa ovom uredbom trebalo da bude usaglašen i Pravilnik o monitoringu hrane životinjskog porekla u prometu, čime bi bio stvoren pravni put da inspektor kontroliše sirovo meso živine u trgovinama. Međutim, kako saznajemo, ovo još nije definisano, pa se i dalje sveže živinsko meso službeno kontroliše prvenstveno u proizvodnji (na liniji klanja, proverom kožica vratova), na granici prilikom uvoza, a u maloprodaji samo po prijavi potrošača i u incidentnim situacijama. Inače, pogrešno se veruje da je problematična isključivo hrana iz uvoza. Veći problem su, saznajemo, male klanice u zemlji kojih ima više od hiljadu, koje dostavljaju robu na lokalna tržišta i pijace.
Stručnjaci kažu da je u slučaju pilećeg mesa posebno važno zapamtiti da se zamrznuta piletina nikada ne sme odmrzavati i ponovo zamrzavati. Kako je za „Politiku” nedavno izjavio prof. Vlado Teodorović, dekan Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, kada se meso zamrzne, svi procesi staju, osim lipolize, odnosno promene na mastima.
– Svaka vrsta zamrznutog mesa ima različit rok upotrebe. Koliko ova namirnica dugo može da stoji na niskim temperaturama zavisi od starosti životinje, načina smrzavanja i udela masnoće u mesu. Od svih faktora, najvažniji je onaj koji se odnosi na udeo masnoće. Jer, ukoliko je meso masnije ono će imati kraći rok za upotrebu u zamrznutom obliku – ističe prof. Teodorović i podseća da piletina najduže može da bude zamrznuta šest meseci, dok masniji delovi imaju rok važenja tri meseca.
To, tvrdi, nije zakonska regulativa, već stav struke. Ukoliko domaćice žele da produže rok upotrebljivosti piletine koju planiraju da zamrznu, iz nje treba najpre da izvade salo i uklone celu kožicu. Pre stavljanja u friz, iz kese u koju odlažu meso takođe treba što više da istisnu vazduh, jer tada neće biti procesa oksidacije – podseća prof. Teodorović.
Način rashlađivanja i zamrzavanja ovog mesa treba da bude što brži kako bi se sačuvale sve hranljive materije, sočnost i svežina mesa. Takozvano šok zamrzavanje sprečava da se voda u piletini pretvori u velike kristale koji dovode do smanjenja kvaliteta mesa.
Sveže pileće meso ne treba u frižideru da stoji duže od 72 sata, a kada je skuvano ne bi trebalo u ledu da se čuva duže od tri meseca.
Izvor: Politika