Novostinajbitnije informacije...

Jedan od najboljih pokazatelja koliko ekonomski zaostajemo za razvijenim zemljama Evrope jeste i to koliko novca dajemo na hranu. U Srbiji se od ukupnog iznosa za ličnu potrošnju, 34,5% troši upravo na hranu i bezalkoholna pića, dok je u EU to tek 12,2%.

 
 
Stanovnici EU najviše novca, čak četvrtinu, troše na stan, gas, struju i vodu, na šta u Srbiji prosečno ode 17,1%. Tako je bar bilo prošle godine, kada je prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, svako domaćinstvo u našoj zemlji mesečno trošilo 62.275 dinara u proseku.
 
U 2017, prema podacima RZS, osim na hranu i stan i struju, građani su trošili za transport 8,9% svog budžeta, za odeću i obuću, kao i za komunikacije po 5,3%, za rekreaciju i kulturu neznatno manje 5,2%, a za alkoholna pića i duvan 4,7%.
 
U zemljama članicama EU, prema poslednjim podacima Eurostata za 2016, čak 24,5% novca od ukupnog ličnog budžeta svakog domaćinstva odlazilo je na stan, struju, gas i vodu, 12,9% trošilo se na transport, a svega 12,2% na hranu i bezalkoholna pića. Za različite lične predmete i usluge u EU su te godine trošili 11,5%, na restorane i hotele 8,6%, a na rekreaciju i kulturu 8,5%. Na nameštaj i opremu trošili su 5,5% novca, na odeću i obuću 4,6%, a po 3,9% odlazilo je na alkoholna pića i na zdravlje. Najmanje novca u EU troši se na komunikaciju (2,5%) i obrazovanje (1,2%).
 
I dok prema ulaganju u obrazovanje ne odudaramo mnogo od evropskog proseka, ono u čemu se i te kako razlikujemo jesu podaci o dva najveća izdatka – hrani, s jedne, i struji, vodi i stanu, s druge strane.
 
Posmatrajući statistiku poslednjih pet godina Srbija ide laganim korakom ka EU, jer je 2013, na primer, u Srbiji na hranu trošilo 39% od ukupnog budžeta za ličnu potrošnju, već naredne 2014. napravljen je veliki skok koji se posle nije ponovio, jer se do kraja te godine u Srbiji za više od 3% smanjila količina novca koji koristimo samo za hranu i bezalkoholna pića (35,7%). U poslednje tri godine taj trend se nastavio, samo usporeno.
 
S druge strane, trošak za struju, stan, gas i vodu je vrlo malo oscilirao. Za poslednjih pet godina u Srbiji se u proseku trošilo na ove stavke između 16,6% (2015. godine) i 17,1% (2014. i 2017. godine). Jureći evropski standard za očekivati je da narednih godina i u Srbiji dodatno skoče troškovi za stanovanje i struju.
 
Uostalom, da nas to neminovno očekuje pokazala je i računica koju je prilikom poslednjeg poskupljenja struje oktobra prošle godine izvelo Ministarstvo rudarstva i energetike, a prema kom Srbija i posle poskupljenja ostaje država sa ubedljivo najnižom cenom električne energije u Evropi.
 
Struja je, prema računici resornog Ministarstva, u Srbiji jeftinija 19% nego u Makedoniji, 20% nego u Albaniji, a čak 31% nego u Crnoj Gori. U Hrvatskoj je, na primer, struja duplo skuplja nego kod nas.
 
Međutim, sudeći prema zemljama EU, poskupljenje struje i manje trošenja novca na hranu značiće da naša zemlja napreduje, odnosno da standard raste. Jer, u svetu trenutno veliki novac na hranu, više od 40% budžeta, troše u Kamerunu, Pakistanu, Alžiru, u Evropi za hranu ponajviše izdvajaju Grci, više od 16%, Francuzi 13,2%, Italijani 14,2%, Nemci 10,9%, dok izdaci za hranu u Velikoj Britaniji u proseku iznose 9,1% ukupnog kućnog budžeta.
 
 
Izvor: eKapija
 
Timber by EMSIEN-3 LTD

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.