Od 17. avgusta, građanima koji otvore tekući račun, banke će kao osnovnu karticu besplatno izdavati domaću "dinu", a osim nje, ali isključivo na zahtev klijenta, moći će da dobiju i ostale kartice internacionalnih kartičnih sistema, kao dopunske.
Novine od decembra očekuju i male trgovce kojima će banke morati da dostavljaju detaljne izvode o troškovima koji se odnose na bezgotovinske transakcije, POS terminale...
Osim toga, sve osnovne kartice koje ističu posle 17. avgusta, moraće kada isteknu da budu zamenjene domaćom "dinom", s tim da ukoliko je reč o internacionalnim ( "viza", "masterkard"...), one će moći da budu obnovljene, ali na zahtev klijenta, a ne voljom banke i to kao dodatne.
Na taj način, kako je predviđeno Zakonom o međubankarskim naknadama, obezbediće se da Narodna banka Srbije uređuje, kontroliše i unapređuje nesmetano funksionisanje platnog prometa u zemlji. Ukoliko bi da nastupe kao domaći kartičari, strane kartičarske kuće moraće da se registruju u Srbiji i obezbede licencu kao što su to uradili i u EVU i drugim velikim tržištima.
Samo tri odsto transakcija karticama u inostranstvu
U Srbiji čak 97 odsto ukupnih transakcija karticama obavlja se za plaćanja u zemlji, dok samo tri odsto u inostranstvu. Međutim za čak 87 odsto tih transakcija celokupna obrada obavlja se u platnim sistemima van naše države, a da naše nadležne institucije nemaju nikakav nadzor u njihov rad. To će se promeniti stupanjem na snagu Zakona o međubankarskim naknadama, kojim će se smanjiti međubankarske naknade, masovnije korišćenje domaće "dina" kartice, za koju se obrada, notiranje i poravnjanje svih transakcija obavlja u platnom sistemu u zemlji. Očekivanja su i da će mali trgovci, zanatlije biti u boljem položaju nego što je slučaj sad i da će krenuti masovnije da omogućavaju potrošačima upotrebu kartica. Inače, prošle godinena ime troškova obrada transkace u inostranstvu iz Srbije je otišlo 32 miliona evra.
Od 17. decembra niže međubankarske bankarske naknade
U našoj zemlji međubankarske naknade značajno su više od onih koje su bile u Evropskoj uniji, pre zakonskog ograničavanja. Od 17. decembra i u periodu od šest meseci umesto 1,1 odsto pa i do dva odsto, naknade će biti smanjene i naplaćivaće se maksimalno od 0,5 odsto za debitne i 0,6 odsto za kreditne kartice. Od 17. juna 2019. međubankarske naknade u Srbiji biće na evropskom nivou, odnosno biće ograničene na 0,2 odsto kod tansakcija debitnom karticom, odnosno 0,3 odsto u slučaju plaćanja kreditnom karticom.
A kako to sada funkcioniše u praksi?
Kada potrošač koristi platnu karticu za plaćanje trgovac ne dobija pun novčani iznos za prodatu robu i usluge, već iznos umanjen za trgovačku naknadu. Koliko to iznosi? Za prosečnu sumu od 1.800 dinara, koliko iznose plaćanja karticama to je 2,16 dinara za domaću "dinu", 8,2 dinara za "vizu" i 12 dinara za "masterkard".
U Srbiji ima oko dva miliona izdatih "dina" kartica, njime se može plaćati u Srbiji i preko interneta kod domaćih prodavaca. Narodna banka Srbije radi sa kineskim Unionpej karticom na kobrendiranju, kako bi u unutrašnjem platnom prometu radila kao Dina, a u inostranstvu kao Unipej i tako će moći da se koristi na POS terminalima koji prihvataju ovu karticu. Inače, većina zemalja u svetu ima svoje nacionalne platne kartice koje su dominante u domaćem platnom prometu, a u najvećem broju imaju kobrending sa najvećim međunarodnim kartičarima "Visom" i "Masterkard".
Izvor: Nova ekonomija