Novostinajbitnije informacije...

Da li se može smatrati nepoštenom poslovnom praksom to što nam telekomunikacione kompanije naplaćuju usluge i posle prevremenog raskida ugovora?

Zašto nam telekomunikacione kompanije sa kojima smo potpisali ugovor za kablovsku, internet ili mobilni telefon na, recimo, dve godine i posle prevremenog raskida tog ugovora naplaćuju usluge, bez obzira što ih više nećemo koristiti, pitanje je koje naši čitaoci često postavljaju redakciji Potrošača. Zbog ovakvog odnosa sa operatorima korisnici se često i kada su nezadovoljni ustručavaju da ugovor raskinu pre roka, jer bi na taj način praktično bili prinuđeni da uvećaju svoje troškove.

Odlazak od jednog operatora košta, pa gotovo koliko i ugovor sa novim čije usluge želimo da koristimo.

Sa ovakvim pitanjima suočavaju se i organizacije potrošača koje, kako kažu, svakodnevno imaju slične pritužbe. Sa druge strane kompanije koje pružaju usluge imaju svoje objašnjenje. Kako kažu, svaki korisnik je, prema zakonu, najpre obavešten o uslovima ugovora, a onda je i potpisao isti u kom su navedene sve njegove obaveze, pa i one koje mora da ispuni ukoliko iz nekog razloga napušta svog operatora.

Računica bi izgledala ovako. Potpisali ste ugovor za mobilni telefon na dve godine i plaćate mesečni račun od 1.500 dinara. Ako odlučite da raskinete ugovor samo mesec dana kasnije platićete takozvanu naknadu za prevremeni raskid ugovora, a ona je, u stvari, obračunata tako što je operator isti iznos pretplate pomnožio sa preostala 23 meseca. Praktično vam je jednokratno naplatio usluge unapred.

Advokat Vojin Biljić za „Politiku” kaže da je ovakvo ponašanje operatora vid nepoštene poslovne prakse, a odredbe u kojima se on obavezuje da u slučaju raskida naplati iznose računa prema direktivama Evropske unije su nepravične.

– U okviru projekta „Zaštita potrošača u Srbiji”, pod pokroviteljstvom Ministarstva trgovine i usluga, koji je i rezultirao donošenjem sada važećeg zakona, sličan primer iz engleske prakse je predstavljen učesnicima projekta kao primer nepoštene poslovne prakse – kaže Biljić.


U Ratelu kažu da postoje propisi koji štite prava korisnika.


– Operator elektronskih komunikacija dužan je da uslove ugovora i cenovnik učini javno dostupnim na pogodan način. Propisan je i sadržaj ugovora između operatora i korisnika, sadržaj paketa usluga, kvalitet usluge i cena, kao i uslovi pod kojima se ugovor raskida. Takođe i prestanak pružanja usluga ili ugovora, sa i bez plaćanja troškova – navode iz ove agencije.

Da li to znači da operator ipak može uneti u ugovor obavezu plaćanja troškova nakon raskida ugovora? Može, ali ne na ovaj način. Može i da nadoknadi svoje troškove koje je imao, računajući ih za ceo period ugovora, ali ne i da ispostavlja račune za nepostojeće usluge.

Biljić kaže da je činjenica da Ratel, koji u okviru svojih nadležnosti odobrava sadržinu opštih uslova poslovanja operatorima, nije sprečio postojanje odredbi o vezivanju klijenta, iako je kao regulator i kontrolor to bio dužan da učini. Ovako, nepravične ugovorne odredbe, poput ove o vezivanju klijenta za ceo period trajanja ugovora, suštinski su postale odobrene od strane države.

– Na ovaj način, ne samo da je obesmišljen institut raskida ugovora već je i ograničena konkurencija na tržištu ove vrste usluga. Naime, ovakvim odredbama u ugovorima korisnici se odvraćaju od svog prava da u slučaju nezadovoljstva uslugom promene operatora, a novim učesnicima na tržištu se posredno postavljaju barijere za ulazak – kaže naš sagovornik.

On pita na koji način konkurent kvalitetom i cenom usluge može privući korisnika, kad korisnik jednostavno ne može promeniti operatora.

– Mišljenja sam da i Komisija za zaštitu konkurencije, a svakako i Ratel, moraju zauzeti stav o tome da li se ovakvim ugovornim odredbama sprečava i ograničava konkurencija na tržištu usluga. Ovo posebno jer je broj učesnika na ovom tržištu uslovljen aktima samog Ratela, kaže Biljić..

Stručnjaci kažu da je čitav niz imperativnih odredbi Zakona o obligacionim odnosima zanemaren ovakvim ugovaranjem, počev od odredbi o raskidu, jednakosti davanja, promenjenim okolnostima, pa sve do načela savesnosti i poštenja.

– Čak i u državama anglosaksonskog pravnog sistema koje su fleksibilnije u slobodi ugovaranja, pitanje je da li bi ovakvi ugovori bili validni. Razlog je jednostavan – za račun koji se klijentu ispostavlja nema protivusluge, kaže advokat Vojin Biljić.

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije kažu da nas problem poput ovog podseća na to zašto je važno da se u Zakon o zaštiti potrošača vrati kolektivna tužba.

– Na taj način bismo imali mogućnost da pokrećemo kolektivnu tužbu i tražimo nadoknadu štete, ali bez toga su nam vezane ruke, kaže Goran Papović, predsednik NOPS-a za Politiku.


Popusti moraju da se naplate
Kablovski operatori kažu da telekomunikacione usluge ne mogu da se fakturišu i naplaćuju unapred. To je, tvrde, razlog drugačijih ugovornih odredbi.– Kada potpisujemo ugovor, ukoliko se korisnik obavezao na korišćenje naših usluga na duži vremenski period, mi mu dajemo određene pogodnosti. Ako hoće da raskine ugovor pre isteka ugovorenog perioda, ima obavezu da nam nadoknadi protivvrednosti pogodnosti koje je dobio na 24 meseca, kaže naš sagovornik koji se bavi uslugama kablovske televizije i interneta.Prema njegovim rečima, svaki operator te iznose definiše individualno. Pa tako, ako je reč o ugovoru sa tri usluge – internetom, televizijom i telefonom – onda će mu biti naplaćena cena priključne takse na svaki ugovor ponaosob, što je dobio besplatno, a ako je dobio još i akcijske pogodnosti uz to, i njih će morati da nadoknadi, kaže naš sagovornik.

 

Izvor: Politika

Timber by EMSIEN-3 LTD

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.