Novostinajbitnije informacije...

Evropska komisija pokrenula je niz mera u korist potrošača koje će morati da budu sprovedene do 2022. godine.

Najveće evropsko potrošačko udruženje (BEUC) smatra da je važno obezbediti pravi izbor zdrave hrane za građane, posebno u prevenciji najtežih oboljenja, poput kancera.

Kako je objavljeno pre nekoliko dana, Evropska komisija već je s tim u vezi pokrenula niz mera koje će morati budu sprovedene do 2022. godine. Jedna od njih je označavanje alkoholnih pića. Taj predlog podrazumeva obavezno isticanje sastojaka i njihove kalorijske vrednosti.

Do 2022. EK takođe namerava da natera proizvođače i emitere da maksimalno smanje reklamiranje nezdrave hrane, posebno one koja privlači najmlađe. Iako je i do sada bilo takvih pokušaja, proizvođači su često pokušavali da se ogluše o takve sugestije zbog profita i nalazili su načine da proizvode reklamiraju.

Koliko je zdrava hrana dobila na važnosti, ukazuje i namera Brisela da postupno ukine promovisanje crvenog i prerađenog mesa u cilju prevencije najtežih bolesti. Istovremeno, smatra se da će ograničavanje reklamiranja i potrošnje ovih namirnica ići teško. Uprkos upozorenjima da su loše po zdravlje, mnogo je onih koji ih i dalje konzumiraju i teško ih se odriču.

Monik Gojan, direktorka BEUC-a, izjavila je da je čak 30 odsto slučajeva ovih bolesti povezano s lošom ishranom i da se „može mnogo učiniti da se to smanji”.

– Prekomerna težina i gojaznost su poznati faktori rizika, a malo je onih koji znaju da je alkohol kalorična bomba. Čaša vina često sadrži kalorija koliko i sladoled – ukazala je ona i napomenula da je to razlog zbog kojeg je važno da u budućnosti potrošači mogu da dobiju na ambalaži alkohola i takve informacije. Gojanova je istakla da raduje vest da je EK konačno pristala na obeležavanje alkoholnih pića.

Kad je reč o deci i reklamiranju hrane pune masti, šećera i soli, ukoliko preporuke ne budu usvojene, komisija bi, smatra Gojanova, trebalo da razmotri uvođenje obavezujućih mera. Prema ranijim istraživanjima, oko 90 odsto marketinga prehrambenih proizvoda u Nemačkoj i SAD činile su reklame za nezdravu hranu i napitke, i to u doba dana kada deca obično gledaju televiziju. U međunarodnim okvirima deca su inače izložena velikoj količini reklama za ove proizvode, što predstavlja početnu osnovu za budući višak kilograma. Podaci su ukazivali da deca godišnje, samo na televiziji, vide 4.000 do 6.000 reklama za hranu, od čega je više od polovine za nezdrave proizvode. Ne čudi namera EK da se obračuna s marketingom, jer on očigledno u velikoj meri utiče na izbor hrane u porodicama. Švedska je još 1991. zabranila reklamiranje proizvoda namenjenih deci do 12 godina, a slično je postupila i Norveška, kao i Irska. Ta zemlja je još pre tri decenije u zakon unela odrednicu zabrane korišćenje poznatih ličnosti u svrhu reklamiranja hrane. Kad je reč o Srbiji, istraživanja pokazuju da je svako treće dete gojazno, a da 44 odsto njih svakodnevno konzumira slatkiše. Jasno je kako je hitno da se u vezi s reklamiranjem nezdrave hrane nešto uradi i kod nas.

Budući da većina dece konzumira nezdravu hranu van kuće, Svetska zdravstvena organizacija predlagala je postavljanje automata u školama koji bi nudili samo zdrave užine. Taj predlog usvojilo je svega nekoliko država.

Izvor: Politika

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.