Na tržištu se nalaze proizvodi koji se reklamiraju i deklarišu kao domaći, a proizvedeni su od uvoznih sirovina.
Evropska unija planira uvođenje izmene u načinu označavanja porekla prehrambenih proizvoda kako bi taj podatak bio transparentniji i kako bi potrošači imali dovoljno informacija o proizvodu koji kupuju. Članovi Odbora za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača pri Evropskom parlamentu na poslednjem sastanku, u raspravi o ovom predlogu, koji je deo strategije EU „Od polja do stola”, ocenili su da je kvalitet hrane predugo bio prepušten uglavnom tržišnim interesima, što je naštetilo kvalitetu proizvoda, a time i kupcima.
Kako je na ovom sastanku izjavila Biljana Borzan, članica ovog odbora, građani imaju pravo da znaju sve o hrani koju kupuju i jedu. Ona je objasnila da strategija predviđa izmene u označavanju porekla hrane, jer se na tržištu nalaze brojni proizvodi koji se reklamiraju i nude kao domaći, a sirovine od kojih su proizvedeni su uvozne. Jedini način da potrošač to shvati jeste da pročita deklaraciju na kojoj je propisana veličina slova tri milimetra, što je nedopustivo, smatra Borzanova. Na odboru je bilo reči i o tome da proizvođačima niko ne može zabraniti da koriste uvozne sirovine – zbog cene, ali da u tom slučaju ne mogu pogrešno navoditi na deklaraciji da je reč o domaćem proizvodu. Ovakva praksa, kažu, posebno je primetna kad je reč o maslinama, začinima, suvomesnatim proizvodima i konzerviranoj ribi.
Prema trenutno važećim propisima, navođenje zemlje porekla je obavezno za proizvode poput svežeg i zamrznutog mesa, ribe i jaja. Međutim, cilj je da se lista proširi i za proizvode na kojima je sada dovoljna oznaka „proizvedeno u EU”.
Zagovornici novih pravila u označavanju hrane istakli su da bi i za mleko i mlečne proizvode, kao i za meso u prerađevinama, trebalo da stoje podaci o pravoj zemlji porekla. Ovo pravilo, smatraju, obavezno bi trebalo da važi i za med, koji se trenutno može označavati kao „mešavina EU i ne-EU” sirovine, bez označavanja količina i zemlje porekla, što otvara veliki prostor za falsifikate. Da podsetimo, šesnaest država Evropske unije još pre godinu dana podržalo je predlog Slovenije i Portugalije da se uvede jasniji sistem obeležavanja geografskog porekla meda. One su predložile da se promene direktive o označavanju ovog proizvoda, pre svega mešavina poreklom iz različitih država, koje su preplavile evropske radnje, a da kupci toga nisu ni svesni.
Proizvođači ili oni koji pakuju med tako mogu na deklaraciji da istaknu neke od dozvoljenih oznaka. Recimo, „mešavina iz EU”, „mešavina koja nije iz EU” ili da označe kombinaciju ove dve mešavine. Evropska komisija je još tada najavila da će preispitati ove oznake i razmotriti reviziju postojećih pravila o označavanju meda, posebno jer je zabeležen povećan uvoz jeftinog meda iz Kine.
Poreklo hrane, kažu u odboru, jedan je od glavnih razloga zbog kojeg se potrošači odlučuju za kupovinu, pa je zato potrebno obezbediti transparentnost i tačne podatke o proizvodu.
Na sednici je bilo reči i o novim merama u borbi protiv epidemije gojaznosti i zaključak je da će Evropska unija sledeće godine predložiti i obavezno označavanje nutritivnih vrednosti proizvoda. Trenutno se na ovom tržištu koristi nekoliko različitih sistema označavanja, ali ove oznake nisu obavezne ni regulisane evropskim propisima, što bi, kako takođe smatraju, trebalo menjati.
Borimo se za uvođenje jedinstvene i obvezne oznake na prednjoj strani proizvoda, jer društvo sve više koštaju nezdrava ishrana i gojaznost stanovništva. Cilj je da oznake na hrani budu jasne i razumljive, da potrošaču jednostavno „prevedu” deklaraciju o sastojcima i pomognu u odabiru proizvoda s boljim nutritivnim vrednostima, rečeno je na sastanku. EU strategija „Od polja do stola”, inače, predviđa donošenje više različitih mera kojima bi se poboljšao kvalitet hrane i, u skladu s Evropskim zelenim planom, podstakao prelazak na održivu proizvodnju i potrošnju.
Izvor: Politika