Srpski poslanici juče su usvojili Zakon o zaštiti potrošača, za koji je Vlada Srbije navela da nudi nova rešenja koja će omogućiti da potrošači svoja prava ostvare što efikasnije i uz manje troškova. Zakonom se, prema navodima predlagača, garantuje i visok nivo zaštite prava potrošača. Međutim, u potrošačkim organizacijama se ne slažu sa ovim navodima i smatraju da je ovaj zakon samo dodatno zadao muke potrošačima i zakomplikovao sve. Za pojedine novine se navodi da za njih ne postoji infrastruktura da se one sprovedu.
Pravo na zadovoljavanje osnovnih potreba, zaštita od usluga i roba koje su opasne po zdravlje i život, izbor, obaveštenost, zastupljenost interesa potrošača, pravna zaštita, samo su neka od osnovnih prava potrošača koje ovaj zakon predviđa. Novi Zakon o zaštiti potrošača predviđa i pojedine novine kao što je registar „Ne zovi“, ali i postupak medijacije.
Medijacija predstavlja da ukoliko reklamacioni postupak ne bude rešen u korist potrošača, on će imati pravo na medijaciju sa trgovcem koji će morati da prisustvuju medijaciji, a uvode se i prekršajni nalozi.
Takođe, jedna do novina odnosi se i na poslove u stanu te ukoliko je cena usluga veća od 5.000 dinara onda je zanatlija dužan da vam izda specifikaciju o ceni sa kojom se potrošači moraju složiti.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača, ocenio je za Nova.rs da je ovaj zakon doneo još veću muku potrošačima i potrošačkim organizacijama i da je izbegnuta efikasna zaštita.
„Izbegli smo efikasniju zaštitu i ne možemo za ovaj zakon reći da je doneo efikasniju zaštitu potrošača nego samo komplikovaniju“, izjavio nam je Papović.
Naime, kao glavni nedostatak novog zakona i primedbu Papović ističe nepostojanje kolektivne tužbe koju smatra najefikasnijom. On je podsetio da je Ustavni sud 2013. godine ukinuo kolektivnu tužbu u Zakonu o parničnom postupku navodeći da je neustavna zbog, kako kaže naš sagovornik, loše formulacije.
On kaže da nema efikasnije zaštite za nepoštenu poslovnu praksu ili loše plasirane proizvode na tržištu od ove kolektivne tužbe jer potrošač kao pojedinac često neće tužiti za, na primer, litar lošeg soka, ali da hoće oni kao Nacionalna organizacija potrošača za mnogo veće količine lošeg soka.
Komentarišući novine u zakonu, predsednik Nacionalne organizacije potrošača kaže da oni pozdravljaju od novina uvođenje specifikacije cene za majstorske usluge većim od 5.000 dinara, ali i tu postoji, kako kažu, problem.
„Treba prvo da se uvede red za one koji su u sivoj zoni, jer ako je majstor u sivoj zoni tu ovaj zakon onda ništa ne pomaže“, upozorava Papović.
Kada se radi o medijaciji, novini koju ovaj zakon predviđa, Papović navodi da u Srbiji nemamo razvijenu infrastrukturu za medijaciju, kao ni dovoljan broj medijatora i para za to.
„Zamislite negde u Lebanu ili manjem mestu, kupili ste patike 2.000-3.000 dinara, a kod trgovca neće da vam prihvate reklamaciju, a vi ste se žalili, i sada je trgovac obavezan da dođe na medijaciju i vi kao potrošač, gde ćete da dođete? Ko će to finansirati? Hoću ja kao medijator iz Novog Sada ili Beograda da odem tamo? Pa to je trošak, neko mora da plati da ja odem tamo. To je samo spisak lepih želja i da se to uradi treba mnogo vremena. Isto tako, medijacija je dobrovoljna, ne može biti nametnuta i iznenađuje me da je Odbor za pravna pitanja dozvolio da to tako prođe“, zamera predsednik Nacionalne organizacije potrošača.
Govoreći o registru „Ne zovi“, Papović kaže da ne razume zašto se u novom zakonu sada nalazi registar „Ne zovi“, kada je to moglo da se napravi na osnovu postojećeg zakona, jer je to nepoštena poslovna praksa ili nametljivo poslovanje koje je kažnjivo.
Naime, ovaj registar znači da kada neko ne želi da prima pozive neke kompanije za marketing onda svoj broj može da prijavi u taj registar, te da onda firma mora da proveri registar svaki put pre zvanja da bi videla da li je broj na toj listi. Ukoliko trgovac prekrši predviđena je novčana kazna od 300.000 do dva miliona dinara.
Goroveći o prekršajnim nalozima, Papović se pita koji su to prekršajni nalozi. On kaže da su prekršaji za ove godine zavrašavali na sudu. On kaže da su sudovi prenatrpani, a da ima na hiljade postupaka pokrenutih zbog prekršaja.
„Došli smo do toga da advokati trgovaca odlože dvaput raspravu i time zastari predmet, koji ima rok dve godine“, tvrdi Papović.
Za hiljade loših komada patika, telefona, odeće, mi nemamo efikasnu potrošačku zaštitu, zaključuje naš sagovornik.
Poručuje i da je potrebno u pravilniku i zakonu ugraditi standarde koji mogu da se pri uvozu kontrolišu.
Izvor: Nova