Najvažnije je razumeti da se prilikom kupovine telefona od mobilnog operatera ne dobija telefon, već se telefon kupuje povoljnije od tržišne vrednosti, a za uzvrat se zaključuje ugovor o korišćenju usluga mobilne telefonije na određeno vreme i pod određenim uslovima (tarifi), u kom roku ugovor nije moguće raskinuti.
To znači: potrošač je dobio telefon povoljno, koji postaje njegovo vlasništvo i sa kojim može da radi šta hoće, a prodavac je sebi obezbedio da će imati klijenta, korisnika njegovih usluga, naredne dve godine, ili koliko traje ovakav ugovor. Obe strane nalaze svoj interes u ovakvom odnosu.
Nije, dakle, potrošač potpisao ugovor o korišćenju mobilnog telefona, već je potpisao ugovor o pristupu određenoj tarifi za određeno vreme.” Zato se ovakav ugovor ne može raskinuti zbog toga što je telefon neispravan.
Ugovor i ugovorna obaveza
Nedavno nam je upućeno jedno pitanje potrošača, veoma tipično nakon razočaranja zbog kvaliteta telefona:
„Kakav je to ugovor u kome se jedna strana obavezuje da dve godine plaća nešto, a da ne dobije ništa za uzvrat? Ja sam i bez ugovora mogao da plaćam isto ovoliko račun. Time što sam potpisao ugovor, ja ništa nisam dobio.”
Prvo, ugovor i ugovorna obaveza nisu isti pojmovi. Svaki potrošač potpisuje ugovor prilikom odluke da koristi usluge određenog operatera. Ugovor bez telefona je moguće raskinuti u bilo koje doba. Ugovor, međutim, čiji sastavni deo je ugovorna obaveza uz kupovinu telefona za dinar, ne može se bez penala raskinuti u periodu dok je takav ugovor na snazi.
Drugo, nije istina da druga strana – potrošač, korisnika usluga mobilne telefonije – „ne dobija ništa zauzvrat”? Druga strana je dobila mogućnost da aparat kupi povoljnije, a da u okviru svoje ugovorne obaveze plaća tarifu koja uključuje određeni broj minuta, SMS poruka ili mb interneta. Dakle, druga strana dobija punu uslugu mobilne telefonije.
Samo i jedino, hipotetički gledano, ako ne bi dobijao punu uslugu mobilne telefonije na koju se obavezuje mobilni provajder, korisnik usluga bi imao pravo da raskine ugovor.
Telefon ste kupili i on je vaš
Telefon, naime, nije dobijen, već je kupljen povoljnije, uz ugovornu obavezu da po određenoj tarifi, određeno vreme korisnik usluga ne može da odstupi od ugovorne obaveze. Za to vreme, telefon je postao njegova svojina i potrošač s njim može da radi šta hoće – na primer, da ga proda za 20.000 dinara iako ga je kupio za jedan dinar. Kupovinu za 1 dinar dobio je pod uslovom da se obaveže da dve godine neće moći da raskine ugovor o korišćenju mobilne telefonije. Ne mobilnog telefona.
U slučaju da se ovako kupljen telefon pokvari, obaveze prodavca su iste kao i u bilo kom drugom slučaju prilikom kupovine robe – telefon se nosi na opravku i vraća ispravan vlasniku. Neki provajderi daju i zamenski telefon u tom roku dok traje popravka telefona, kako bi potrošač neometano mogao da uživa u svojim ugovonim pravima – koristi usluge mobilne telefonije iz tarife na koju se ugovorom obavezao.
Ukoliko bi potrošač mogao da dokaže da je zbog duže opravke telefona ili stalnog kvarenja aparata bio onemogućen da u celosti uživa u svojim ugovonim pravima, može da zatraži umanjenje računa za taj period.
Vaše zakonsko pravu u slučaju da je aparat neispravan
Vredno je znati da korisnik usluga mobilne telefonije, kupovinom „telefona za dinar”, ima ista prava po Zakonu o zaštiti potrošača kao i da je kupio robu po punoj ceni, a najvažnije je da ima pravo, na prvom mestu, da bira između opravke i zamene u slučaju nesaobraznosti, odnosno, neispravnosti aparata.