Sokovi bez voća, riba iz oblasti u blizini Fukušime i viršle u kojima ima svega osim mesa samo su neke od namirnica čiji je kvalitet u najmanju ruku sumnjiv. Organizacije za zaštitu potrošača apeluju na oprez.
Iako vlada mišljenje da je hrana u Srbiji dobrog kvaliteta, afere koje se događaju s vremena na vreme ne podržavaju u potpunosti tu teoriju. Postavljene standarde u poslednje vreme ne zadovoljavaju sokovi, a među sumnjivim namirnicama su i riba, meso, ali i hleb.
Najpre su povučeni voćni sokovi, jer je utvrđeno da ne sadrže količinu voća koja je naznačena na njihovom pakovanju. Onda se pojavila sumnja da je riba koju jedemo u stvari poreklom iz oblasti FAO zone 61 koja se nalazi u blizini Fukušime, svetski poznate po izlivanju radioaktivnog otpada u okean.
Da razloga za strah ima, potvrđuje i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača.
– Opravdana je bojazan potrošača da se kod nas na tržištu nalazi svakakva roba. Mnogi proizvođači su nepoznati, a Srbija nema Nacionalni savez za bezbednost hrane, ali ni agenciju koja bi se bavila tim pitanjem. Nedostatak para ne može biti opravdanje, jer je primarni interes bezbednost i zdravlje potrošača. Sve sumnje i afere potvrđuju opravdani strah da na tržištu ima svega i svačega – navodi Papović.
Sredinom oktobra van prometa je stavljeno 4.660 litara sokova, jer je utvrđeno da nisu odgovarali propisanom kvalitetu. Zbog tih problema Crna Gora je uvela meru privremene zabrane uvoza pojedinih brendova iz naše zemlje. Razlog – sokovi nisu sadržali onu količinu voća koja je navedena na njihovoj etiketi.
– Biohemijski gledano, hrana se sastoji od molekula i to je heterogen sistem u kome svašta može da se nađe. Takođe, pojedine namirnice sadrže hemikalije koje s vremenom reaguju. Time šta se nalazi u hrani koju jedemo mnogo se manipuliše. Ljudi često zaboravljaju da su mnoge namirnice štetne u određenoj količini, odnosno da smo bezbedni dok god smo umereni. S vremena na vreme zaista se desi da se pojavi kontaminacija određene hrane ili pića, ali ako neko investira veliki novac u proizvodnju hrane, valjda mu je cilj da ta hrana bude kvalitetna, a ne da otruje ljude – ističe biohemičar Voin Petrović.
Nedavno se na sajtu potrošač.info,koji redovno upozorava potrošače na brojne nepravilnosti s kojima se kupci danas susreću, pojavila informacija da crni hleb zapravo nije crn, već da je u pitanju obmana.
Kako se navodi, “sve ono što kupujete kao crni hleb zapravo je jedna klasična obmana od strane proizvođača, jer taj hleb koji vama liči na crni, zapravo je hleb kome su dodate razne boje, odnosno ječmeni slad koji daje drugu boju”.
U viršlama i mnogim drugim mesnim prerađevinama nalazi se sve osim mesa, a svoje mesto u njima imaju brojni drugi sastojci, poput raznih konzervanasa, stabilizatora i pojačivača ukusa.
– Ne sumnjam u tačnost informacija koje ukazuju na problem kvaliteta hrane, a jedan od uzroka je i promena sistema kontrole. Potrošač danas ima razloga da se boji i da sumnja u kvalitet namirnica, a rizik je veliki – ističe Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
Treba napomenuti da Srbija već četiri godine ima nacionalnu laboratoriju za kontrolu hrane, ali u njoj do danas ništa nije testirano. Tadašnji ministar poljoprivrede Saša Dragin otvorio je ovu instituciju, ali se i dalje sve što je potrebno analizirati mahom šalje u privatne institute u Holandiji ili u Nemačkoj.
Iako je EU Srbiji donirala opremu za laboratoriju, ona ne može da radi jer nije akreditovana. Prema nekim informacijama, za izgradnju i opremanje ove laboratorije, koja za sada ničemu ne služi, potrošeno je oko 15 miliona evra.
Izvor: Telegraf