U šljivama uvezenim iz Srbije u Hrvatsku pronađen je pesticid.

U ovom voću je tokom kontrole na granici pronađen opasan hlorpirifos, pa nije uvezen u Hrvatsku i naloženo mu je uništavanje. Hlorpirifos je pesticid za koji je utvrđeno da izaziva poremećaje u razvoju kod dece. Oštećuje mozak i izaziva druge zdravstvene probleme.

U Hrvatskoj i mnogim drugim zemljama legalno je korišćen do 2006. godine i postao je jedna od najčešće korišćenih hemikalija za zaštitu useva, voća i povrća. Od 2006. godine zabranjen je za tretman voća i povrća u većini zemalja EU. Nedavno je isti pesticid pronađen i u breskvama iz Srbije. 

Izvor: mondo

Građani Srbije iste proizvode neretko plaćaju i duplo više nego komšije iz regiona. Razlog su trgovinske marže, za koje ekonomisti jednoglasno kažu da su ogromne. Visina marže je poslovna tajna trgovinskih lanaca i oni imaju pravo da ih ne otkrivaju, međutim, jasno je da one nisu u nekim uobičajenim okvirima zemalja EU. Naši sagovornici tvrde da marže idu i preko 100 odsto.

Neki od najpopularnijih srpskih proizvoda u našoj zemlji su skuplji nego u komšiluku. Tako u Crnoj Gori potrošači isto dugotrajno mleko kupuju za 116 dinara, dok je u Srbiji njegova cena 150 dinara. Dakle, više od 40 odsto.

Ista situacija je i sa uvoznim proizvodima. U Srbiji građani maslinovo ulje „Monini“ plaćaju duplo više nego isto ulje i iste količine u Torontu, iako se Beograd nalazi bliže „Monini“ fabrike.

Ovakvih primera je mnogo. Lista je nepregledna.

Iako su trgovinske marže u Srbiji oduvek tajna, jasno je da su one u mnogim slučajevima daleko više nego u okruženju.

U zemljama Evropske unije, one se kreću između 10 i 20 odsto.

Prema zvaničnim podacima NBS, trgovinske marže grupe od pet najvećih maloprodajnih lanaca robe široke potrošnje, veće su bile u 2022. u odnosu na 2019. godinu – za čak 36,6 odsto. Stopa se, dodatno, konstantno povećava.

Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da u našoj zemlji marže idu i preko 100 odsto.

Objašnjava da kupci kroz marže plaćaju niz stvari, a da to i ne znaju.

Recimo, rastom euribora trgovcima su porasle rate kredita i tada su, kako pretpostavlja naš sagovornik, trgovci dodatno podigli marže.

„Dakle, potrošači plaćaju sve finansijske probleme trgovaca, čak i uvećane rate kredita“, priča Papović.

Kontrola marži mora da postoji, tvrdi Papović i dodaje da je tržište u Srbiji neuređeno i da kontrola apsolutno izostaje.

Izvor: nova.rs

Naime, prema analizi finansijskih izveštaja pet najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji, trgovinske marže su u 2022. godini bile za 36,6 odsto više nego u 2019. godini.

Stopa trgovinskih marži se konstantno povećava, sa 24,8 odsto u 2019. na 26,8 odsto u 2022. godini, „što sa drugim faktorima utiče na više cene. Povećanje marže prisutno je kod svih prodajnih lanaca“, navodi se u analizi.

Jorgovanka Tabaković, guverner NBS, ocenila je da su marže u trgovini značajno prasle i da odmažu u vraćanju inflacije u granice cilja.

„Pet trgovinskih lanaca diktira uslove pod kojima će neko proizvoditi. Oni imaju veću pregovaračku moć i tu moć duž celog lanca snabdevanja koriste da bi povećali maržu više nego što zahteva pokriće troškova. Inflacija je gubitak za sve nas. Ne može ona nekom biti brat, a nekom rat. NBS plaća najveću cenu inflacije povlačeći likvidnost i plaćajući više od pet odsto za to“, napomenula je Tabaković.

Ona je istakla da se trgovci pridržavaju prakse stare više od decenije da naplaćuju nezvanične takse da proizvođač uđe u trgovinski lanac, pa zvanične takse da se proizvod nađe na vidljivim policama.

„Rokovi plaćanja dobavljačima, pre svega prehrambenih proizvoda, duži su nego što je ugovoreno i što je zakonom dozvoljeno“, osula je paljbu po trgovcima guvernerka, dodajući da su je kolege u banci upozorile da to „može biti opasno po nju“.
Takođe je ocenila da zato neki prodavci se odlučuju da prodaju robu iz kamiona, rizikujući inspekcije i kazne.

Ona se osvrnula na analizu marži Ministarstva trgovine koja nije uzela u obzir da je Merkator u 2020. i 2021. godini imao gubitke, a prošle godine jedva profit zbog „znamo čega“, aludirajući verovatno na probleme u okviru konsolidacije Fortenova grupe.

Ona je „nežno“ zamolila Komisiju za konkurenciju da „ukoliko ima kapaciteta“, ponovo napravi analizu trgovinskih marži, kao što je to uradila 2017. i 2018. godine uz komentar da jedino konkurencija obezbeđuje jeftinije proizvode.

S druge strane, ona je ocenila da nema osnova za uvođenje nekakvog poreza na ekstraprofit kao što se to najavljuje u Italiji, kao i da NBS ne može da natera banke da smanje kamatne stope, pozivajući ljude da snose odgovornost za svoje odluke.

Prema rečima Željka Jovića, viceguvernera NBS, za šest meseci ove godine, rast neto prihoda banka dominantno objašnjava rast prihoda od kamata, pre svega zbog rasta euribora i belibora.
On je takođe ocenio da oko trećine rasta prihoda se odnosi na prihode od repo operacija Narodne banke Srbije, što je cena monetarne politike.
Prema njegovim rečima, naknade i provizije nisu dale značajan doprinos rastu neto prihoda banaka.

Prema podacima NBS, za sedam meseci ove godine, nerezidentima vlasnicima kompanija u Srbiji je isplaćeno 965 miliona evra na ime dividendi, što je oko 300 miliona evra više nego u istom periodu prošle godine.
Do kraja godine očekuje se da će vlasnici na ime dividendi povući iz Srbije oko 1,9 milijardi evra, dok je prošle godine to iznosilo 1,7 milijardi evra.

Najveće profite, pa i dividende, prošle godine ostvarili su sektori rudarstva, prerađivačke industrije, trgovine i finansijski sektor, odnosno banke.

Izvor: Danas

Rezultati ankete koju je sproveo Odbor za zdravlje i bezbednost potrošača Nacionalne organizacije potrošača Srbije za 2023. godinu

Da je neophodno sprovesti izmene Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu kojima će biti zabranjeno pušenje u zatvorenom prostoru smatra 68,4% potrošača, pokazali su rezultati ankete o upotrebi cigareta i proizvoda koji sadrže nikotin koju je i ove godine sproveo Odbor za zdravlje i bezbednost potrošača Nacionalne organizacija potrošača Srbije.
Isto istraživanje je pokazalo da gotovo svaki četvrti ispitanik (23,3 %) smatra da zabrana pušenja nije neophodna za „bezdimne“ proizvode.
Dok je u stručnoj javnosti podeljeno mišljenje o alternativama za cigarete, primetan je porast upotrebe proizvoda koji zagrevaju duvan i elektronskih cigareta, kao i promena percepcije javnosti - u 2023. godini 31,9% ispitanika smatra da ovakav tip proizvoda smanjuje štetnost po sopstveno zdravlje i zdravlje ljudi u neposrednom okruženju u odnosu na tradicionalne cigarete, što je značajno više u odnosu na prošlogodišnjih 26,4%.
Uprkos ovoj promeni, 47,9% se ne slaže sa ovom tvrdnjom dok petina ispitanika nema istaknut stav o štetnosti alternativnih „bezdimnih“ proizvoda.
Većina ispitanika se slaže da duvanski dim utiče štetno na zdravlje pušača i na zdravlje ljudi u neposrednom okruženju. Celih 75,5% ispitanika smatra da duvanski dim negativno utiče i na zdravlje nepušača.
Svest o štetnosti duvanskog dima kako po redovne konzumente tako i pasivne pušače se povećala za nekoliko procentnih poena u odnosu na prošlu godinu, što i jeste razlog zbog kog se povećava broj onih koji misle da je pomenuta izmena Zakona koji se odnosi ba zabranu pušenja neophodna.

Ministarstvo finansija potvrdilo je da prodavci robe nemaju prava da od potrošača traže JMBG kao uslov za reklamaciju proizvoda, što deo njih i dalje čini, vodeći se nevažećim Pravilnikom o sadržini i načinu evidentiranja prometa izdavanjem fiskalnog računa.

U Ministarstvu se ne osvrću na činjenicu da je Pravilnik bio neusklađen sa Zakonom o zaštiti potrošača, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Zakonom o fiskalizaciji, ali potvrđuju da je donošenjem novog Zakona o fiskalizaciji, on prestao da važi.

„U skladu sa Zakonom o fiskalizaciji, 1. maja 2022. godine, prestao je da važi Zakon o fiskalnim kasama, kao podzakonska akta doneta na osnovu Zakona o fiskalnim kasama, uključujući i Pravilnik. Prema tome, potpuno su neosnovane tvrdnje da po osnovu ovog Pravilnika obveznici fiskalizacije imaju obavezu da prilikom refundacije sredstava od kupaca zahtevaju JMBG“, navode u Ministarstvu, piše Danas.

Kako dodaju, prema Zakonu o fiskalizaciji i podzakonskim aktima, propisano je da je u slučaju povraćaja gotovine kupcu na licu mesta (refundacija), obveznik fiskalizacije u obavezi da izda fiskalni račun za izvršenu refundaciju, pri čemu se, u cilju identifikacije kupca – fizičkih lica, u taj fiskalni račun unosi broj lične karte ili broj pasoša, s tim da su navedeni podaci jasno opredeljeni Tehničkim uputstvom za administrativni i tehnički pregled funkcionalnosti ESIR-a ili L-PFR-a, koji su u obavezi da primenjuju svi obveznici fiskalizacije.

“Napominjemo, da je navedena obaveza propisana kako bi se sprečile zloupotrebe koje mogu nastati u vezi sa povraćajem gotovog novca, odnosno da bi se sprečilo da se kao povraćaj gotovog novca evidentiraju i oni slučajevi kada je došlo do povraćaja gotovog novca licu kome nije izvršena isporuka dobra ili usluge. U tom smislu, ovo je samo jedna od mera u okviru propisa o fiskalizaciji koja je usmerena na smanjenje obima sive ekonomije”, dodaju u Ministarstvu finansija.

Izvor: biznis.rs

Prema podacima Svetske banke – Srbija je na 79. mestu po paritetu kupovne moći, ispred Hrvatske, Slovenije, BiH, Crne Gore i Albanije.

Kina ima, prema podacima Svetske banke (SB) za 2022. godinu, najbolju ekonomiju u svetu po paritetu kupovne moći. Ovaj parametar služi za upoređivanje životnog standarda zemalja tako što se određuje koliko je nacionalne valute potrebno za potrošačku korpu izračunate u američkim dolarima. Iako smo decenijama na ovom mestu gledali SAD, svetska ekonomija se promenila, pa je Amerika ostala iza Kine, a slede Indija i Japan, dok je na petom mestu Rusija koja drži prvo mesto u Evropi.

Srbija je, prema ovoj statistici, napredovala, pa na ovoj listi zauzima 79. mesto, ispred Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Albanije. Statistika nije idealna, ali je metodologija priznata u svetu, pa se ova pozicija naše zemlje može tumačiti i ovako i onako.

Prema podacima Evrostata Srbija se prošle godine našla na dnu lestvice u odnosu na prosečnu potrošnju u Evropskoj uniji. Prema paritetu kupovne moći naša država 2022. godine bila je na nivou od 53 odsto prosečne potrošnje koju beleži EU. S druge strane, bruto društveni proizvod po glavi stanovnika, takođe po paritetu kupovne moći iznosio je 44 odsto BDP-a Evropske unije. Slična situacija bila je i 2021, iz čega proizilazi da kupovna moć nije povećana.

Dr Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže da mi ne možemo da se poredimo sa najrazvijenijim zemljama sveta, ali da je važno da se posmatramo u odnosu na region i ako smo tu prvi dobro je.

– Nismo mi tu bili doskora, isplivali smo. Ali to je delimično i zbog politike jakog dinara. Već nekoliko godina je evro na istom nivou. Može da stoji na tom nivou jer imamo priliv od naše dijaspore i direktnih stranih investicija na nivou od oko 10 odsto bruto društvenog proizvoda. Ne treba da budemo nezadovoljni, Slovenci i Hrvati realno sigurno žive znatno bolje od nas, ali ovo je statističko poređenja i dobro je da smo najbolji u okruženju – navodi Savić. Dodaje da se statistika uzima okvirno. A prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, više od 20 odsto građana u Srbiji je u riziku od siromaštva, dok je oko šest procenata u apsolutnom siromaštvu. Cene životnih namirnica su više i utisak potrošača je da su mnogi proizvodi jeftiniji u okruženju i Evropi nego kod nas. Bez obzira na podatke o statističkoj korpi utisak je da sve manje možemo da kupimo za raspoloživi novac.

Prosečna potrošačka korpa je u maju iznosila oko 99.000, a prosečna neto zarada oko 86.000 dinara. Za minimalnu korpu trebalo je izdvojiti 52.000, a minimalna isplaćena plata je bila oko 40.000 dinara.

Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku, kaže za „Politiku” da je najnoviji izveštaj SB ipak pokazatelj statistike i da je potrebno da se uzme u obzir još parametara kako bismo dobili realnu sliku.

– Podaci koje obrađuje SB upoređuju se na osnovu izveštaja vlada, pa ta slika može biti ponekad i „ulepšana”. U Srbiji jedan od osnovnih uporednih parametara je naša potrošačka korpa koja nije realna. Zato ove podatke treba uzeti sa rezervom. Statistika pokazuje jedno, ali standardi koji se koriste od zemlje do zemlje nisu univerzalni, a i podaci se na nacionalnom nivou obračunavaju drugačije – objašnjava Rajić.

Realniji je pokazatelj zarada po glavi stanovnika i to je kriterijum relevantan da pokaže kako građani žive, bez obzira na razvijenost ekonomije i na želju zemalja da prikažu da je situacija dobra. Rajić dodaje da nije loše da se Srbija tako predstavlja jer je to korisno i za buduće investicije.

Smatra da je naš problem inflacija koja je veća u odnosu na države u okruženju. Prema statističkim podacima zarade su nam nominalno veće, ali se realno vidi da je kupovna moć pala. To pokazuje i podatak da je promet u trgovinama na malo u junu pao za šest odsto u odnosu na isti period prošle godine.

– Po statistici smo ispred drugih, ali svi vidimo da to nije u stvarnosti tako. Korpa koju obračunavamo nije realna jer u savremenom životu tročlane porodice učešće troškova usluga, na primer, nije na tako niskom nivou. Korpa, pravljena još pre nekoliko decenija nije prilagođena ni onlajn kupovini, ni novim trendovima u potrošnji – zaključuje naš sagovornik.

Mladen Alfirović, iz Nacionalne organizacije potrošača (NOPS), navodi da se ne može reći da potrošači žive bolje u odnosu na prošlu godinu i da je kupovna moć veća.

– To nam pokazuje i statistika potrošačkih prigovora koju mi vodimo. Primećujemo sve više onih koji se žale na cene, kako osnovnih namirnica, tako i robe široke potrošnje. Slažemo se sa ocenama ekonomista da je sadržaj prosečne potrošačke korpe zastareo i da mora da se prilagodi novim trendovima i navikama potrošača, posebno zbog velikog rasta onlajn trgovine i veće zastupljenosti usluga. Primećujemo da je sve više kupaca koje zanima cena, da se žale na akcije, a to je pokazatelj lošijeg standarda – napominje Alfirović.

Izvor: Politika