Svet je na početku epohe veštačke inteligencije i neophodno je na vreme postaviti granice i propise, poručuju iz BEUC-a

Zastupnici Evropskog parlamenta traže poboljšanje zakonodavstva u vezi sa veštačkom inteligencijom kako bi i potrošači bili što bolje zaštićeni. Glavni odbor u EP zatražio je prošle nedelje da se u prvom zakonu o veštačkoj inteligenciji, koji je u pripremi, nađe i oblast zaštite potrošača, jer ona nije dovoljno istaknuta u ranijem predlogu ovog propisa. Ursula Pahl, zamenica generalnog direktora u Evropskoj potrošačkoj organizaciji (BEUC), izjavila je da je jasno da je svet na početku doba veštačke inteligencije i da je potrebno na vreme obezbediti propise i granice.

– Iako veštačka inteligencija može poboljšati naše živote na mnogo načina, postoji opravdana zabrinutost da ovi sistemi mogu i da naškode. Ljudi moraju biti pravilno zaštićeni od rizika ovih novih tehnologija, izjavila je ona. Posle velikog broja glasova na poslednjoj senici EP jasno je, kaže ona, da se vidi odlučnost evropskih vlasti o poštovanju potrošačkih prava u ovoj oblasti s obzirom da do sada niko o tome nije konkretnije reagovao. Predloženo je, na primer, da se zabrani korišćenje prepoznavanja lica u javno dostupnim prostorima. Zatim je predloženo da se potrošačima u ovoj oblasti dodele posebna individualna prava. To podrazumeva recimo pravo da on bude obavešten u slučaju da podleže odluci visokorizičnog sistema veštačke inteligencije. Na primer, kada traži kredit ili polisu osiguranja, u slučaju prava na žalbu ili pridruživanju kolektivnoj tužbi. Iz BEUC-a poručuju da su zabrinuti da bi operateri veštačke inteligencije čak mogli i da zaobiđu pravila koja postavi budući zakon. Mnogi su zabrinuti što se već uvodi termin pouzdana veštačka inteligencija koja bi bila posebno nadgledana, jer se bavi visokorizičnim poslovima. Najvažnije je, poručuju iz Evropske potrošačke organizacije, da su poslanici EP glasali za sve predloge, što znači da će se osnove zaštite potrošača postaviti na vreme. Ukratko, glasali su da se zabrani daljinska biometrijska identifikacija, kao što je prepoznavanje lica, koju koriste privatni subjekti u javno dostupnim prostorima. Ovo je, kažu, najvažniji korak jer je ova tehnologija previše invazivna i potkopava osnovna prava potrošača. Zatim, da se ukine potencijalno ocenjivanje u slučaju kada veštačka inteligencija to čini i procenjuje kojoj grupi neki potrošač pripada na osnovu njegovog društvenog statusa, emocija, zdravlja ili inteligencije. To je previše invazivna i previše proizvoljna praksa da bi se koristila na potrošačima, poručuju iz BEUC-a. Potrošači će verovatno imati i mogućnost kolektivne zaštite u slučaju kada neki sistem veštačke inteligencije izazove štetu većem broju potrošača. Sledeći korak je da parlament glasa na plenarnoj sednici u junu, a onda će početi pregovori između parlamenta i država članica kako bi se utvrdio konačni tekst.

Izvor: Politika

Evropski parlament je na svojoj sednici 11. maja usvojio amandmane na predlog Direktive kojom se menjaju Direktiva o nepoštenim poslovnim praksama i Direktiva o pravima potrošača, u cilju osnaživanja potrošača za zelenu tranziciju kroz bolju zaštitu od nepoštene poslovne prakse i bolje informisanje.

Kako će promene koje donose amandmani podrazumevati i usaglašavanje proizvoda iz trećih zemalja sa novim pravilima, zamolili smo osnivača Centra za evropske politike (CEP) Nebojšu Lazarevića da pojasni domet usvojenih amandmana i njihov uticaj na proizvođače i potrošače u Srbiji.

Lazarević ističe da ključne promene obuhvataju zabranu programiranog kvara uređaja, produžetak veka trajanja, kao i strože oznake „zeleno“ za proizvedene uređaje.

„Najvažniji domet usvojenih amandmana je, takođe, jačanje zaštite potrošača za zelenu tranziciju. Predložene izmene potrošačkog prava EU i pravila o nepoštenoj poslovnoj praksi usmerene su na smanjenje otpada koji se javlja kao posledica prekomerne potrošnje i principa da se uređaj ili proizvod baci kad se pokvari. Cilj ovih izmena je prebacivanje težišta sa kupovine novih proizvoda na popravku postojećih, jačanje mreže servisa i pružanje adekvatnih informacija o mogućnostima popravke proizvoda“, objašnjava naš sagovornik.

Dodaje i da se zabrana elemenata koji ograničavaju trajanje odnosi na materijal, elemente uređaja i druga svojstva proizvoda koja u krajnjoj liniji stimulišu zamenu novim pre vremena očekivanog za tu vrstu proizvoda, ali ne i na ograničenja koja se javljaju kao posledica upotrebe materijala lošeg kvaliteta.

„Svi proizvođači bi bili u obavezi da plasiraju na tržište samo proizvode koji su dizajnirani da budu kompatibilni sa potrošnim materijalom, rezervnim delovima ili priborom, poput punjača ili kertridža sa mastilom, koje obezbeđuju i drugi proizvođači. Ako se proizvod ne može popraviti, kupci bi morali da budu obavešteni o ovoj činjenici i o svim drugim ograničenjima popravke pre kupovine. Između ostalog, trebalo bi da budu dostupne informacije o planiranoj dužini dostupnosti rezervnih delova i ažuriranja softvera ili o tome da li su popravke od strane nezavisnih stručnjaka dozvoljene ili ne“, kaže Nebojša Lazarević.

Na naše pitanje koliko su nepoštene poslovne prakse kakve EU pokušava da ukloni prisutne na domaćem tržištu i kada treba očekivati njihovo „proterivanje“ iz domaće prakse, Lazarević procenjuje da su prisutne „u velikoj meri“.

„Iako Srbija nije članica EU, tokom procesa pristupanja postoji obaveza usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, uključujući i oblast zaštite potrošača, pa će isto tako Srbija biti u obavezi da se usaglasi sa izmenama ovih direktiva. Kada je reč o ‘proterivanju’ nepoštenih poslovnih praksi, to će zavisiti od procesa implementacije novih pravila i usklađivanja nacionalnog zakonodavstva. Za ovo je neophodan duži vremenski period, jer su promene u zakonodavstvu složen proces koji zahteva usvajanje novih zakona i podzakonskih akata, pravilnika, uredbi i odluka, kao i izgradnju institucionalnih kapaciteta za sprovođenje i nadzor“, ukazao je naš sagovornik.

Napominje i da je, u kontekstu pristupanja EU, Srbija već preduzela određene korake u usklađivanju svog zakonodavstva sa evropskim standardima.

„Izmenama Zakona o zaštiti potrošača trebalo bi predvideti uvođenje kolektivne tužbe u pravni sistem, kao deo procesa usklađivanja sa evropskim standardima zaštite potrošača“, smatra Lazarević i dodaje da će, u svakom slučaju, proces usklađivanja i eliminisanja nepoštenih poslovnih praksi iz domaće prakse zahtevati, pored vremena, kontinuirane napore i saradnju sa relevantnim institucijama i organima u cilju jačanja zaštite potrošača u Srbiji.

Jedna od ključnih promena koje donosi nova EU regulativa je i to da će proizvodi iz trećih zemalja morati da budu usaglašeni sa novim pravilima kako bi mogli da uđu na tržište EU, a Lazarević naglašava da to ima važne implikacije za domaće proizvođače i trgovce koji su prisutni na tom tržištu. Kao i svaka promena, ocenjuje, ona donosi izazove, ali i potencijalne prednosti.

„Što se tiče izazova, domaći proizvođači će morati da se prilagode novim standardima i zahtevima koji su postavljeni kako bi proizvodi mogli da uđu na tržište EU. To može uključivati implementaciju novih tehnologija, procesa proizvodnje i upravljanja, kao i dobijanje odgovarajućih sertifikata“, kaže Lazarević.

Kada je reč o prednostima za domaće proizvođače i trgovce, on ističe da, ako se na pravi način prilagode, to može povećati poverenje u domaće proizvode, što može rezultirati većom tražnjom i boljom reputacijom na tržištu.

„Kako bi se iskoristile prednosti i prevazišli izazovi, važno je da domaći proizvođači i trgovci pravovremeno prate i razumeju nove propise, unaprede svoje procese proizvodnje, kvalitet i inovativnost, te razviju efikasnu marketinšku strategiju. Takođe je važno uspostaviti saradnju sa relevantnim institucijama, privrednim udruženjima i stručnjacima koji mogu pružiti podršku ovom procesu“, savetuje Nebojša Lazarević.

Uz to, kako kaže, domaći proizvođači i trgovci mogu iskoristiti proces usklađivanja sa EU regulativom kao priliku za uvođenje novih tehnologija, poboljšanje efikasnosti proizvodnje i upravljanja, fokus na održivost i zaštitu životne sredine, što kao krajnji rezultat može imati jačanje konkurentske prednosti na tržištu EU i šire.

Promene će, osim domaćih proizvođača i trgovaca, morati da prati i naša regulativa.

Izvor: biznis.rs

Srbija je u svetskom vrhu po broju pušača. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da 2,8 miliona građana Srbije starijih od 15 godina konzumira cigarete. Dok na svetskom nivou broj pušača opada, u Srbiji se čini da promene nema. Duvanski dim je globalni problem, ali u zemljama istočne Evrope posebno jer se nekako čini da je konzumiranje cigareta stil života i svakodnevnica većine stanovnika.

Spoznavanjem tržišta duvanskih proizvoda, navika, stavova i mišljenja potrošača o istima, u mnogome će doprineti sagledavanju stvarnog stanja, a samim tim i dati smernice za pristup edukaciji, informisanju i podizanju nivoa svesti korisnika u budućem periodu kako o štetnosti pušenja tako i o alternativnim rešenjima.

U cilju što efikasnijeg prikupljanja podataka molimo Vas da popunite sledeću anketu.

Napomena:  Anketa je anonimna. Vaši odgovori će biti korišćeni isključivo u istraživačke svrhe. 

Zamrznuta hrana ima rok trajanja, a ako se pravilno čuva može biti savršeno ukusna od mesec do najviše godinu dana, poručuju stručnjaci.

Prvi pokazatelji da je treba baciti jesu loš izgled i boja. U slučaju crvenog mesa to treba učiniti ako je ono izgubilo crvenu boju i postalo sivo ili smeđe, piše portal „Poslovni”. Povrće koje je predugo bilo u zamrzivaču biće bledo, dok pileće meso, recimo, obično ne menja boju ako je predugo zamrznuto i tek u nekim slučajevima može pobeleti. Jasan znak da ovo meso treba baciti vidi se po izgledu kostiju koje postaju izrazito tamne ukoliko je ono bilo predugo zamrznuto. Voće će potamneti ili postati smeđe ako je previše dugo stajalo u zamrzivaču, a može izgledati i smežurano zbog dehidracije.

Izvor: Politika

Revizijom propisa u prehrambenoj industriji menjaju se pravila i za proizvođače sokova, džemova, jaja…

Evropska komisija predložila je reviziju postojećih tržišnih standarda za veliki broj poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Na toj listi su voće i povrće, voćni sokovi, džemovi, med, jaja… Cilj je da se u rafovima nađu kvalitetniji proizvodi s manje šećera, oni jasnije deklarisani, ali i spreči bacanje hrane koje je uzelo maha. Mediji prenose da za sada postoji najmanje šest konkretnih predloga za reformu prehrambenog sektora.

Na prvom mestu jeste transparentno označavanje porekla proizvoda. Ono će morati da bude jasno i biće obavezujuće za proizvođače i uvoznike meda, orašastih plodova, banana, ali će ovo važiti i za rezano povrće i voće (recimo upakovani listovi zelene salate).

U slučaju mešavina kao što je recimo med, jer se u jednoj tegli mogu naći proizvodi koji stižu iz više različitih država, na oznaci će morati da budu navedene sve zemlje porekla.

Još jedna od važnijih tema jeste sprečavanje rasipanja hrane. Sve države članice EU bi do 2030. trebalo da prepolove količine bačene hrane. U tom smislu se takođe može očekivati revizija propisa, prema najavama EK. Predlog je da se na voće i povrće sa spoljnim nedostacima ne primenjuju tržišni standardi, tako bi se povećala njihova vrednost, a potrošači bi imali više prilika za kupovinu po povoljnijim cenama. Takođe, proizvodi koji se doniraju mogli bi da budu izuzeti od osnovnih zahteva za označavanje. Na ovaj način bi se smanjili troškovi a proizvođači bi bili više motivisani da doniraju hranu.

Novi standardi očekuju se i u proizvodnji sokova i džemova. Za voćne sokove moći će da bude upotrebljavana oznaka „bez dodatog šećera”, kako bi potrošačima bilo jasnije da, za razliku od voćnih nektara, voćni sokovi po definiciji ne smeju da sadrže dodate šećere. Sadržaj voća u džemovima biće povećan sa 350 grama na najmanje 450 grama po kilogramu gotovog proizvoda. Na taj način kupci će dobiti kvalitetnije proizvode s manje šećera i više voća nego što je to do sada bio slučaj.

Izmene čekaju i živinare jer će se obeležavanje jaja sprovoditi direktno na poljoprivrednom gazdinstvu, što bi omogućilo bolju sledljivost.

Izvor: Politika

Zbog lošeg kvaliteta goriva na benzinskim pumpama u Republici Srpskoj inspektori su za sedam meseci napisali 24 prekršajna naloga u vrednosti od 150.000 evra, pokazali su preliminarni podaci Republičke uprave za inspekcijske poslove.

Kako su istakli u Inspektoratu RS, kontrola usklađenosti kvaliteta tečnih naftnih goriva u Srpskoj se vrši za dva perioda, odnosno zimski monitoring od oktobra do kraja aprila i letni koji je počeo u maju i trajaće do kraja septembra, prenosi Srpskainfo.

S obzirom na to da je zimski monitoring tek završen, u Inspektoratu ističu da određeni postupci i analize još traju, te da je u proteklom periodu uzeto 1.124 uzorka za laboratorijsku analizu kvaliteta goriva.

– Nakon izvršenih analiza u 12 slučajeva ili jedan odsto utvrđena su odstupanja u odnosu na parametre definisane Odlukom o kvalitetu tečnih naftnih goriva – kazali su u Inspektoratu.

Dodali su da je praksa pokazala da se odstupanja najčešće odnose na sniženu tačku paljenja, do čega dolazi usled mešanja malih količina benzina sa dizelom pri istakanju goriva na benzinskim stanicama, jer usled nepažnje zaostali benzin u ispusnom cevovodu auto-cisterne i u seperatoru može da snizi tačku paljenja dizel goriva.

– Kontinuiran rad tehničke inspekcije rezultirao je time da su utvrđena odstupanja od propisanih graničnih vrednosti simbolična i da je gorivo na pumpama u Srpskoj u skladu sa važećim propisima – istakli su u Inspektoratu.

Dodaju da s ciljem daljeg eliminisanja odstupanja na koja analize ukazuju, najveću ulogu imaju sami dobavljači, u smislu edukacije svojih radnika koji vrše prevoz tečnih naftnih goriva, a čime će i sebe zaštititi od potencijalnih kazni koje u ovim slučajevima nisu male.

U Inspektoratu RS ističu da je za subjekte kod kojih se analizom dokaže da su prometovali tečna naftna goriva koja nisu bila usklađena sa Odlukom o kvalitetu tečnih naftnih goriva propisane kazne za pravno lice 20.000 KM, a za odgovorno lice u pravnom licu kazna je 5.000 KM.

Potpredsednik Grupacije za promet naftom i naftnim derivatima Privredne komore RS Milovan Bajić istakao da se u Srpskoj isporučuje gorivo uglavnom propisanog kvaliteta, te da su odstupanja sporadična.

– Svi mi gorivo kupujemo u nekoj od okolnih rafinerija i uvozimo kao i drugi – kazao je Bajić.

Kontrolu kvaliteta goriva koje se prometuje na benzinskim stanicama obavlja inspekcija za naftu i gas, u skladu sa Programom utvrđivanja usklađenosti kvaliteta tečnih naftnih goriva, koji donosi Ministarstvo energetike i rudarstva RS. Pomenutim programom definisan je, navode u Inspektoratu, obim i postupak kontrole kvaliteta goriva, a prema zahtevima Odluke o kvalitetu tečnih naftnih goriva.

– Broj uzoraka za analizu uzetih u unutrašnjem prometu raspoređuje se na dobavljače srazmjerno njihovom učešću u prodaji tečnih naftnih goriva po strukturi za prethodnu godinu, a prema broju kontrola koji je utvrđen programom – objasnili su u Inspektoratu, piše Glas Srpske.

Izvor: Blic