Kao potrošači, sve češće smo svedoci pokušaja trgovaca da na razne dovitljive načine steknu ekstra profit, a sve to na naš račun. Često takvo ponašanje učesnika na tržištu prkosi kodeksima dobre poslovne prakse, a neretko je i u sukobu sa samim Zakonom o zaštiti potrošača.
Jedan od takvih primera je i poslovanje proizvođača i prodavca nameštaja Vit0orog promet doo, koji osim naplate usluge isporuke robe, naplaćuje i dodatnu uslugu "unosa nameštaja po spratu".
U proteklom periodu, Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije se obratilo više potrošača upitom da li je takva praksa pomenutog trgovca u skladu sa zakonom.
Naime, potrošaču koji kod ovog trgovca kupi komad nameštaja i želi da mu isti bude isporučen na kućnu adresu, obračunava se iznos za naplatu dostave u skladu sa gradskom zonom. Pa tako, u slučaju da je adresa potrošača u prvoj gradskoj zoni grada Beograda, iznos koji je potrebno platiti za isporuku robe je 2.500,00 RSD. Međutim, ako potrošač živi u stambenoj zgradi na devetom spratu, biće mu dodatno naplaćena i "usluga unosa nameštaja po spratu", kom. 9 x 200,00 RSD, u ukupnom iznosu od 1.800,00 RSD . Potrebno je istaći da većina potrošača navodi da stambene zgrade u kojima žive poseduju lift, ali da to ne utiče na odluku prodavca da nastavi sa naplatom ove usluge.
Ovakvo postupanje trgovca, osim što nije u skladu sa opštim načelima poslovne etike, predstavlja i kršenje člana 46. stav 5. Zakona o zaštiti potrošača u kome se navodi: "Neće se smatrati da je izvršena uredna isporuka robe na adresu koju odredi potrošač ostavljanjem robe ispred vrata kuće ili stana potrošača ili nekog drugog mesta".
Dakle, postupak prodavca nas navodi na zaključak, da Vitorog promet doo pod redovnom dostavom (koju naplaćuje 2.500,00 RSD) smatra isporuku nameštaja upravo suprotno citiranoj odredbi Zakona, samo do vrata kuće ili stana potrošača, dok se za dostavu DO VRATA STANA mora doplatiti po 200,00 RSD po spratu!
Obzirom da za kršenje člana 46. stav 5. Zakona o zaštiti potrošača nije predviđen prekršaj kao ni sankcija za trgovca koji ne poštuje propisano, ostaje nam nada da će zakonodavac detaljnije regulisati ovu oblast. A do tada, ostaje nam pitanje da li trgovac ovako postupa svesno sa ciljem da stekne dodatnu zaradu (koristeći "rupu u zakonu"), ili podizanjem cene usluge želi da odvrati potrošače od korišćenja iste (i to samo one potrošače koji "žive visoko"), ili možda trgovac samo ne poznaje Zakon (koji bi mu morao biti poznat!)... ?