24. 02. 2024.

Poslednjih nekoliko godina, a naročito ove 2020. godine, došlo je do značajnog porasta prometa u elektronskoj trgovini. Na rast prometa svakako je uticao i porast broja trgovaca koji se bave internet trgovinom, međutim, nemali je broj onih koji ovakav vid trgovine ne obavljaju u skladu sa zakonima, dobrom trgovinskom praksom, pa čak ni etičkim normama. Rast trgovaca koji posluju „na crno“, posebno je primećen na društvenim mrežama.

Zakon o elektronskoj trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 95/2013 i 52/2019) u članu 6. jasno navodi koje su obavezne informacije koje je pružalac usluge elektronske trgovine dužan da poseduje. Naime, pomenuti član, između ostalog, navodi:

Pružalac usluga dužan je da, u obliku i na način koji je neposredno i stalno dostupan, korisnicima usluga pruži sledeće informacije:

  1. ime i prezime ili naziv pružaoca usluga,
  2. sedište pružaoca usluga,
  3. ostale podatke o pružaocu usluga na osnovu kojih korisnik usluga može sa njim brzo i nesmetano da ostvari komunikaciju, uključujući i elektronsku adresu,
  4. podatke o upisu u Registar privrednih subjekata, odnosno drugi javni registar,
  5. pojedinosti o nadležnom organu, ako delatnost pružaoca usluga podleže službenom nadzoru,
  6. u slučaju da se radi o posebno regulisanoj delatnosti – profesionalno ili stručno strukovno udruženje kod koga je pružalac usluga registrovan, profesionalni naziv i državu koja ga je odobrila i uputstva o profesionalnim pravilima,
  7. poreski identifikacioni broj (PIB), kao i broj obveznika poreza na dodatu vrednost ako je pružalac usluga obveznik poreza na dodatu vrednost.

U navedenom članu takođe se navodi da „Ako pružalac usluga navodi cene, one moraju biti jasno i nedvosmisleno naznačene, a posebno mora naznačiti da li su u te cene uključeni troškovi dostave, ostali manipulativni troškovi, porez i drugi troškovi koji na njih utiču.“

Drugim rečima, trgovac koji svoju prodaju vrši putem interneta, u obavezi je da na vidnom i dostupnom mestu naznači:

  • poslovno ime,
  • adresu sedišta,
  • kontakt podatke,
  • matični broj (MB),
  • poreski identifikacioni broj (PIB),
  • detaljne podatke o ceni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove.

Ukoliko trgovac poseduje sve navedene podatke i ukoliko su isti tačno navedeni (provera se može izvršiti putem registra pravnih lica na internet stranici Agencije za privredne registre - APR (http://pretraga2.apr.gov.rs/unifiedentitysearch)), smatra se da isti posluje u skladu sa Zakonom i da je kupovina kod takvog trgovca bezbedna, u smislu da se u toj situaciji primenjuju i odredbe Zakona o zaštiti potrošača i dr. zakona kojima se reguliše poslovanje van poslovnih prostorija trgovca.

Zašto je ovo važno?
Broj potrošača koji se javljaju potrošačkim organizacijama (UZPV i NOPS), a u vezi sa kupovinom putem društvenih mreža od neregistrovanih prodavaca, svakodnevno raste. Nažalost, u ovakvoj situaciji, odredbe Zakona o zaštiti potrošača nisu primenjive (ne važe) i potrošačke organizacije nisu u mogućnosti da postupaju, niti da pruže adekvatne pravne savete, izuzev da potrošače upute na samostalni sudski postupak.

Posmatrajući navode u čl. 6. Zakona o elektronskoj trgovini, ali i druge zakone, Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine (UZPV), izvršilo je proveru određenog broja trgovaca na društvenim mrežama fejsbuk i instagram i utvrdilo spisak onih za koje se sumnja da ne posluju u skladu sa propisima. Lista je data u nastavku, međutim važno je napomenuti da ista nije konačna, ne predstavlja reprezentativni uzorak po pitanju broja trgovaca „na crno“, niti predstavlja listu trgovaca na koje potrošači najčešće izjavljuju prigovore.

Klikom na ovaj tekst pogledajte crnu listu trgovaca