Danas građani umesto šnicle u mesarama biraju goveđe repove, na pijacama se povrće i voće kupuju na komad, a smanjena je čak i potrošnja hleba.

Potrošnja hleba od početka ove godine smanjena je za oko pet odsto, a promet u pekarama pao za 25 do 40 odsto, u mesarama za petinu, a u trgovinskim lancima za oko 20 odsto.

S početka krize prvo su se na udaru našla putovanja, pre svega letovanja i zimovanja. Međutim, vremenom se prestalo putovati i kod familije u druge gradove Srbije, jer je zbog cena goriva i to postalo luksuz.

Nedavno sprovedeno istraživanje od strane članova Organizacije potrošača Kragujevca imalo je za cilj stvaranje realne slike o prosečnom kragujevačkom (srpskom) potrošaču.
S obzirom da se za Kragujevac po svim parametrima može reći da je tipičan srpski grad, ovi podaci mogu se smatrati i kao stanje prosečnog srpskog potrošača.

Ono što najviše zabrinjava jeste podatak da čak 91,8% ispitanih smatra da trgovine zaračunavaju previsoke marže. Poražavajuće, medjutim, deluje stav gotovo 97% potrošača koji su mišljenja da su za mnoge ljude cene previsoke.

U prilogu je dostupno Obaveštenje o opozivu sa tržišta Braun Satin Pro i Braun Satin Hair Colour fenova za kosu.

Ovde možete preuzeti komletno obaveštenje o povlačenju sa tržišta Braun Satin Pro i Braun Satin Hair Colour fenova za kosu.

U PRVOM kvartalu ove godine inflacija je, merena rastom potrošačkih cena (metoda EU), dostigla dva odsto. Poskupljenjima je najviše doprinela država. Tačnije, cene usluga i robe pod njenom kontrolom otišle su najviše, a reč je o komunalijama, električnoj energiji i gorivu.
Građane je po džepu, u periodu januar - mart, “udarilo” poskupljenje stanarine, vode, struje, gasa..., u proseku za 6,3 odsto. U okviru toga, struja za domaćinstvo poskupela je 11,5 odsto, lož-ulje 15,2 odsto, snabdevanje vodom 7,9 odsto...

KRIZA je došla do grla - ako smo i prošlu godinu nekako pregrmeli, ove nas je sustiglo. Dovoljno je da pogledamo šta nam je u korpi kada pazarimo u samoposluzi i da shvatimo koliko su nam novčanici utanjili, a zalihe iz crnih fondova se potrošile. Uostalom, i trgovci potvrđuju da se drastičano sunovratila kupovna moć građana, da je u Srbiji pala čak i potrošnja hrane. A kada je na podugačak spisak odricanja stigao i hleb, to je siguran znak siromaštva i ozbiljan signal za uzbunu!
Trgovci vide da potrošači u korpu najčešće stavljaju samo osnovne namirnice. Skuplji proizvodi ostaju na rafu. Zato trgovine sada ne daju akcijske popuste za tehničku robu, kao pre krize, već za meso, ulje, mleko, voće - osnovne životne namirnice.

Dok se sa evropskog tržišta svakodnevno proteruju proizvodi koji sadrže opasnu supstancu dimetilfumarat (DMF) prisustvo ovog teškog alergena u robi na tržištu Srbije niko ne proverava. Prema našem istraživanju, ovom problematikom se za sada niko ne bavi, iako je prošlo tačno godinu dana otkada je Evropa i domaćim proizvođačima i uvoznicima zabranila da prodaju robu koja sadrži ovu toksičnu i po zdravlje opasnu supstancu. Slovenija je otišla još dalje, pa je samo sedam dana pošto je Evropska komisija definitivno donela ovu odluku, urgentno usvojila Uredbu po kojoj se zabranjuje roba koja sadrži biocid DMF. Zaprećena kazna za proizvođače i trgovce koji se budu oglušili o propise je od 2.000 do čak 42.000 evra, stoji u ovoj odluci. U Srbiji, međutim, takve uredbe nema.