Borba protiv e-otpada počinje edukacijom potrošača o popravci uređaja kao alternativi za zamenu ili kupovinu novog proizvoda.
Pandemija je promenila mnoge navike potrošača širom planete, a jedna od dobrih strana je to što je zabeleženo mnogo više „recikliranja” starih uređaja. Mnogi su za potrebe rada ili učenja od kuće „izvukli” zaboravljene desktop računare, igrice i druge uređaje i počeli da ih koriste. Polako, umesto da jure za novim trendovima, okrenuli su se starim modelima koji su i dalje savršeno funkcionalni, a upravo to može biti vrlo važno u odnosu na životnu sredinu u budućnosti. DŽastin Vederil, osnivač kompanije „Jubrejkajfiks” (uBreakiFix), svetskog lidera u popravljanju elektronike, kaže da je industrija ta koja neprekidno nastoji da poboljša uređaje, a korisnici to prate i praktično lako odbacuju one koji i dalje funkcionišu. On kaže da je teško pomiriti tu želju za sa rastućim uticajem tehnološke potrošnje na životnu sredinu.
Prema poslednjem izveštaju Globalnog monitora Ujedinjenih nacija o elektronskom otpadu, 2019. godine zabeležena je rekordna količina elektronskog otpada širom sveta, koja iznosi 53,6 miliona metričkih tona potrošačke elektronike – od mobilnih telefona i računara do raznih drugih uređaja. Reciklirano je samo 17 odsto tog otpada, a kad se zna da se do 2030. godine očekuje udvostručavanje količine e-otpada, onda je lako pretpostaviti kako će se to odraziti na životnu sredinu.
Vederil u izjavi za „Forbs” kaže da je za njih e-otpad najbrže rastući, a glavni faktor je sve veći promet proizvoda visoke tehnologije.
– Za nas borba protiv e-otpada počinje edukacijom potrošača o popravci uređaja kao alternativi za zamenu ili kupovinu novog proizvoda . Zatim se trudimo da postupak popravke bude što brži i pristupačniji, kako bi se korisnici lako odlučili na to. Popravkom produžavamo životni vek uređaja, koji posle mogu da se nadograđuju po potrebi – kaže on.
Inače ova kompanija uređaje koji se ne mogu popraviti ili ih korisnici iz nekog razloga ne žele preuzima i propisno reciklira uz pomoć najpoznatijih svetskih proizvođača. Oni kažu da su elektronski uređaji unapređeni, dok stariji mogu sadržati osetljive materijale, kao što su olovo i živa, što zahteva posebne procese recikliranja. Iskustva su pokazala da uz pravilno rukovanje i održavanje, na primer, mobilni telefoni mogu dugo trajati, a ove uređaje korisnici najčešće menjaju.
Evropska unija već godinama priprema i unapređuje propise koji bi smanjili količinu elektronskog otpada. Ove godine, kako je planirano, biće predstavljeno više propisa koji regulišu ovu oblast. Tako će na proizvodima ubuduće biti obavezno isticanje oznake trajanja uređaja, koja podrazumeva očekivani rok trajanja, kao i dostupnost i cenu rezervnih delova i troškove popravke. Kako je „Politika” već pisala, istraživanja su pokazala da bi čak 77 odsto ljudi radije popravilo stari uređaj, ali odustaju jer je popravka skupa. Uređaji se, prema tim istraživanjima, obično kvare u drugoj ili trećoj godini, do kada obično traje garancija. Građani se najviše žale na rok trajanja mobilnih telefona, mašina za veš, televizora i usisivača. Druga istraživanja su pokazala da su mašine za veš programirane na dve do dve i po hiljade pranja, a televizori na 20.000 sati – sve sa ciljem da se potrošači primoraju da kupe novije modele. Tokom ovog istraživanja više puta je pominjan primer Francuske, koja je zabranila takozvano ugrađeno kvarenje tehničkih uređaja. Francuska je, naime, usvojila zakon kojim je zabranila programirano kvarenje, uvela oznake „popravljivosti” na uređaje, kao i merače korišćenja, kako bi potrošač u svakom trenutku znao što može očekivati. Evropska komisija, da podsetimo, usvojila je Direktivu o eko-dizajnu, i to za deset kategorija kućnih aparata. Ovi propisi će, u cilju zaštite životne okoline, od proizvođača zahtevati veću energetsku efikasnost, duži vek trajanja i garantne rokove.
Izvor: Politika