Od strane sistema za brzo obaveštavanje Evropske unije - RASFF dobijeno je hitno obaveštenje da je proizvod u tipu barene kobasice brenda „Wudy“, uvezen iz Italije, kontaminiran bakterijom listerijom, saopštila je Uprava za veterinu. Kako se ističe, sprovodi se hitna kontrola uvoznih pošiljaka, čija će dalja distribucija biti zabranjena. "Proizvod koji je dospeo na tržište biće odmah povučen i neškodljivo uništen", ističe Uprava za veterinu.
Poslednji u nizu slučajeva gde se preko medija saznalo da su Wudy proizvodi zaraženi listerijom povlače se sa tržišta Srbije, opet je pokrenuo lavinu komentara zabrinutih potrošača koji se sa razlogom pitaju da li je hrana na tržistu Srbije bezbedna i postoji li adekvatna kontrola od strane nadležnih inspekcija pri uvozu? Zakon o bezbednosti hrane je takav da je skoro sve prepušteno savesti proizvođača i uvoznika, a inspekcija je tu da garantuje da će im „savest biti čista” i da na osnovu svojih, zakonom propisanih ovlašćenja, u svakom trenutku može da proveri „šta oni to rade i kakve proizvode plasiraju na tržište”. A šta piše u zakonu? „U svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane i hrane za životinje mora biti obezbeđena sledljivost. Subjekt u poslovanju hranom i hranom za životinje dužan je da identifikuje svaki subjekt od kojeg nabavlja i kojeg dalje snabdeva hranom, hranom za životinje, životinjama koje služe za proizvodnju hrane, ili bilo koju supstancu koja se ugrađuje ili se očekuje da će biti ugrađena u hranu ili hranu za životinje. Subjekt iz stava 2. ovog člana dužan je da ima uspostavljen sistem i procedure, koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti.“
Da li je u ovom, ali i brojnim drugim slučajevima, obezbeđena sledljivost, kao i kako su zaražene viršle stigle do samih potrošača, pitanja su na koja nadležne inspekcije moraju dati odgovore, jer bezbednost i zdravlje potrošača moraju biti obezbeđeni u punom obimu, budući da i najviši pravnik akt sadrži odredbu u kojoj se navodi da „Republika Srbija štiti potrošače”. Istini za volju, na ovakve pojave nisu imuna ni mnogo razvijenija evropska tržišta. Korporacije i multinacionlane kompanije sa proizvodnim pogonima u različitim državama u trci za profitom često ne uspevaju da obezbede da proizvodi koji stižu do krajnjih kupaca budu bezbedni. Međutim, takvi nesavesni proizvođači u takvim situacijama plaćaju veliku cenu, budući da evropske potrošačke organizacije podnose kolektivne tužbe i od kompanija naplaćuju višemilionske odštete zbog ugrožavanja bezbednosti i zdravlja potrošača. A šta je sa nama? Mi možemo pozvati sve potrošače koji su eventualno konzumirali nebezbedan proizvod, i na taj način potencijalno ugrozili svoje zdravlje, da podnesu pojedinačne tuzbe protiv proizvođača/uzvoznika. Da li će svaki potrošač ponaosob biti motivisan da zbog pakovanja viršli ulazi u dugotrajne parnice, nismo sigurni… Ali smo sigurni da bi kolektivna tužba, koja u Srbiji ne postoji već 10 godina, pružila ne samo veći obim zaštite već i obeštećene svim potrošačima koji su bili u kontaktu sa spornim proizvodom. NOPS godinama apeluje na neophodnost vraćanja kolektivne tužbe i pita se u čijem je interesu da je i nakon 10 godine od odluke ustavnog suda i dalje nemamo?!
A dok čekamo kolektivnu tužbu, verovatno ćemo se i ovog puta nekoliko dana svi baviti zaraženim viršlama. Po malim ekranima će se smenjivati predstavnici Uprave za veterinu koji će nas ubeđivati kako nema razloga za brigu, kako su preduzete sve mere da se proizvod bezbedno povuče sa tržišta, neškodljivo uništi i sl. I kada se ova tema „potroši”, za nekoliko dana, sve će se zaboraviti. Možda viršle u zaborav pogura i neka nova afera.
Mladen Alfirović, pravni savetnik NOPS i UZPV