Molimo potrošače za poseban oprez pri donošenju konačne odluke o ulasku u sudski proces sa Beogradskim elektranama u vezi sa naplatom usluge grejanja!
Proteklih dana udruženje „zaštita potrošača“ pozvalo je potrošače na podnošenje masovnih tužbi protiv ovog javnog preduzeća na temelju njihove procene da su Beogradske elektrane vlasniku prosečnog stana u Beogradu od 60m2 naplatile grejanje 35.000 dinara više nego što su smeli po zakonu i to za period 2016 - 2020. godine.
U pozivu građanima, iz ove organizacije se pozivaju na veštačenje koje su lično naručili i na osnovu kog su došli do navedenih podataka. Na sajtu „potrošački savetnik“ može se naći serija tekstova koja se bavi ovom temom i u kojima se daju instrukcije za podnošenje tužbe uz napomenu da se advokatske usluge ne plaćaju. Pravo potrošača na sudsku zaštitu je garantovano, između ostalog i Zakonom o zaštiti potrošača, ali postavlja se pitanje, da li se ovaj „spor“ mogao rešiti bez „uvlačenja građana u duge i iscrpljujuće parnice za neizvesnim ishodom“ i ko će na kraju snositi celokupne troškove u slučaju da se sporovi izgube? U tekstu sa potrošačkog savetnika pod naslovom „Kako da tužim Beogradske elektrane i Grad Beograd zbog prekomerne naplate grejanja“ navodi se da je zastupanje besplatno odnosno da se ne plaćaju advokatske usluge dok se ostali troškovi, kao npr. navedeno veštačenje, ne pominju. U pozivu je zanemareno pravo lokalne samouprave na samostalnu cenovnu politiku, a što može predstavljati otežavajuću okolnost u eventualnim parnicama. Takođe, u posmatranom periodu nije bilo ni jednog javnog apela, a ni reakcije udruženja potrošača koje je imalo svog predstavnika u Komisiji za reklamacije i Savetodavnom telu JKP Beogradske elektrane, a koje je bilo u obavezi da javnost upozori na eventualne nepravilnosti u obračunu potrošnje toplotne energije i da to pitanje reši u okviru stručnih tela, štiteći pri tom interese potrošača koje predstavljaju.
Ovo nije prvi put da pojedine potrošačke organizacije građane pozivaju na masovne pojedinačne tužbe protiv pružalaca usluga. Svedoci smo da se velika većina ovih postupka u prethodnom periodu okončala odlukama najviših sudskih instanci zbog kojih su potrošači bili izloženi još većim troškovima i dovedeni u znatno težu situaciju. Zbog toga NOPS godinama podseća na neophodnost vraćanja kolektivne tužbe u pravni sistem, putem kojem bi odgovornost za (ne)uspeh u sporu bila na organizaciji koja tužbu podnosi a ne stavljena na teret hiljade individualnih potrošača u ulozi tužilaca.
Za to vreme potrošačke organizacije moraju se ponašati razumno i odgovorno prema potrošačima i ne smeju se stavljati u uloge sudija koje im po zakonu ne pripadaju. Zbog svega navedenog, izražavamo sumnju da svako masovno pozivanje i „uvlačenje“ u sudske postupke sa neizvesnim ishodom nije u funkciji zaštite kolektivnih interesa potrošača, već nečijih ličnih interesa, bilo da je reč o advokatima, veštacima ili nekim trećim licima…