22. 05. 2024.

Novosti najbitnije informacije...

Evropski parlament je na svojoj sednici 11. maja usvojio amandmane na predlog Direktive kojom se menjaju Direktiva o nepoštenim poslovnim praksama i Direktiva o pravima potrošača, u cilju osnaživanja potrošača za zelenu tranziciju kroz bolju zaštitu od nepoštene poslovne prakse i bolje informisanje.

Kako će promene koje donose amandmani podrazumevati i usaglašavanje proizvoda iz trećih zemalja sa novim pravilima, zamolili smo osnivača Centra za evropske politike (CEP) Nebojšu Lazarevića da pojasni domet usvojenih amandmana i njihov uticaj na proizvođače i potrošače u Srbiji.

Lazarević ističe da ključne promene obuhvataju zabranu programiranog kvara uređaja, produžetak veka trajanja, kao i strože oznake „zeleno“ za proizvedene uređaje.

„Najvažniji domet usvojenih amandmana je, takođe, jačanje zaštite potrošača za zelenu tranziciju. Predložene izmene potrošačkog prava EU i pravila o nepoštenoj poslovnoj praksi usmerene su na smanjenje otpada koji se javlja kao posledica prekomerne potrošnje i principa da se uređaj ili proizvod baci kad se pokvari. Cilj ovih izmena je prebacivanje težišta sa kupovine novih proizvoda na popravku postojećih, jačanje mreže servisa i pružanje adekvatnih informacija o mogućnostima popravke proizvoda“, objašnjava naš sagovornik.

Dodaje i da se zabrana elemenata koji ograničavaju trajanje odnosi na materijal, elemente uređaja i druga svojstva proizvoda koja u krajnjoj liniji stimulišu zamenu novim pre vremena očekivanog za tu vrstu proizvoda, ali ne i na ograničenja koja se javljaju kao posledica upotrebe materijala lošeg kvaliteta.

„Svi proizvođači bi bili u obavezi da plasiraju na tržište samo proizvode koji su dizajnirani da budu kompatibilni sa potrošnim materijalom, rezervnim delovima ili priborom, poput punjača ili kertridža sa mastilom, koje obezbeđuju i drugi proizvođači. Ako se proizvod ne može popraviti, kupci bi morali da budu obavešteni o ovoj činjenici i o svim drugim ograničenjima popravke pre kupovine. Između ostalog, trebalo bi da budu dostupne informacije o planiranoj dužini dostupnosti rezervnih delova i ažuriranja softvera ili o tome da li su popravke od strane nezavisnih stručnjaka dozvoljene ili ne“, kaže Nebojša Lazarević.

Na naše pitanje koliko su nepoštene poslovne prakse kakve EU pokušava da ukloni prisutne na domaćem tržištu i kada treba očekivati njihovo „proterivanje“ iz domaće prakse, Lazarević procenjuje da su prisutne „u velikoj meri“.

„Iako Srbija nije članica EU, tokom procesa pristupanja postoji obaveza usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, uključujući i oblast zaštite potrošača, pa će isto tako Srbija biti u obavezi da se usaglasi sa izmenama ovih direktiva. Kada je reč o ‘proterivanju’ nepoštenih poslovnih praksi, to će zavisiti od procesa implementacije novih pravila i usklađivanja nacionalnog zakonodavstva. Za ovo je neophodan duži vremenski period, jer su promene u zakonodavstvu složen proces koji zahteva usvajanje novih zakona i podzakonskih akata, pravilnika, uredbi i odluka, kao i izgradnju institucionalnih kapaciteta za sprovođenje i nadzor“, ukazao je naš sagovornik.

Napominje i da je, u kontekstu pristupanja EU, Srbija već preduzela određene korake u usklađivanju svog zakonodavstva sa evropskim standardima.

„Izmenama Zakona o zaštiti potrošača trebalo bi predvideti uvođenje kolektivne tužbe u pravni sistem, kao deo procesa usklađivanja sa evropskim standardima zaštite potrošača“, smatra Lazarević i dodaje da će, u svakom slučaju, proces usklađivanja i eliminisanja nepoštenih poslovnih praksi iz domaće prakse zahtevati, pored vremena, kontinuirane napore i saradnju sa relevantnim institucijama i organima u cilju jačanja zaštite potrošača u Srbiji.

Jedna od ključnih promena koje donosi nova EU regulativa je i to da će proizvodi iz trećih zemalja morati da budu usaglašeni sa novim pravilima kako bi mogli da uđu na tržište EU, a Lazarević naglašava da to ima važne implikacije za domaće proizvođače i trgovce koji su prisutni na tom tržištu. Kao i svaka promena, ocenjuje, ona donosi izazove, ali i potencijalne prednosti.

„Što se tiče izazova, domaći proizvođači će morati da se prilagode novim standardima i zahtevima koji su postavljeni kako bi proizvodi mogli da uđu na tržište EU. To može uključivati implementaciju novih tehnologija, procesa proizvodnje i upravljanja, kao i dobijanje odgovarajućih sertifikata“, kaže Lazarević.

Kada je reč o prednostima za domaće proizvođače i trgovce, on ističe da, ako se na pravi način prilagode, to može povećati poverenje u domaće proizvode, što može rezultirati većom tražnjom i boljom reputacijom na tržištu.

„Kako bi se iskoristile prednosti i prevazišli izazovi, važno je da domaći proizvođači i trgovci pravovremeno prate i razumeju nove propise, unaprede svoje procese proizvodnje, kvalitet i inovativnost, te razviju efikasnu marketinšku strategiju. Takođe je važno uspostaviti saradnju sa relevantnim institucijama, privrednim udruženjima i stručnjacima koji mogu pružiti podršku ovom procesu“, savetuje Nebojša Lazarević.

Uz to, kako kaže, domaći proizvođači i trgovci mogu iskoristiti proces usklađivanja sa EU regulativom kao priliku za uvođenje novih tehnologija, poboljšanje efikasnosti proizvodnje i upravljanja, fokus na održivost i zaštitu životne sredine, što kao krajnji rezultat može imati jačanje konkurentske prednosti na tržištu EU i šire.

Promene će, osim domaćih proizvođača i trgovaca, morati da prati i naša regulativa.

 

Izvor: biznis.rs

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za
zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.