Visoke temperаture su rаzlog više dа se zаpitаmo kаkvu hrаnu jedemo, posebno nа ulici. Od pre tri godine, nаši ugostiteljski objekti su, po Zаkonu o bezbednosti hrаne, u obаvezi dа uvedu Hаsаp stаndаrd, sistem koji osigurаvа bezbednost hrаne u proizvodnji, prerаdi i prometu. Dа li su to zаistа i učinili?
Kupovna moć merena odnosom prosečne neto zarade i prosečne, odnosno minimalne potrošačke korpe, u maju je bila manja u odnosu na april.
To je rezultat, pre svega, smanjenja prosečne mesečne neto zarade, pokazuje analiza Ministarstva trgovine.
Za pokriće prosečne potrošačke korpe u maju, bilo je potrebno 1,49 prosečnih neto zarada, koje su iznosile 44.184 dinara, za pokriće minimalne korpe bilo je dovoljno 0,78 prosečne zarade.
Cene u prodavnicama naizgled ne rastu, ali nekako se uvek nađe načina da se od kupaca izvuče što više.
Trgovci su se izveštili u marketinškim i drugim trikovima pa tako, između ostalog, uporno smanjuju gramažu proizvoda, ali ne i cene.Već odavno se kesica supe ne priprema za četvoro već za troje, a iz šerpe se jedva naliju i tri tanjira.
Pažljiviji kupci primećuju da keks više nije težak 200 već 165 grama. Nema više ni čokolade od 100 grama, kakva je oduvek bila, već je najpre pala na 90, a potom na 80 grama.
Kupila sam sako na rasprodaji u poznatom butiku i kada sam došla kući primetila sam da je sa strane rasparan, a na leđima rasečen.Slučaj kutije pronađene u Tempovoj prodavnici koja je zbog brendiranog selotejpa izazvala sumnju da je reč o preprodaji i zloupotrebi humanitarne pomoći za Obrenovac, uznemirila je javnost proteklih dana.
Nacionalna organizacija potršača Srbije (NOPS) odmah je reagovala i uputila pitanje upravi Delhaize Srbije, zatraživši objašnjenje.
Martina Petrović, menadžerka kompanije za odnose sa javnošću odgovorila je brzo, pojašnjavajući da se kutija sa nalepnicom Srpske pravoslavne eparhije Kragujevac našla u njihovim objektima greškom dobavljača Mega plast i da ona ne označava robu iz humanitarne pomoći.
Zavedeni reklamom “zdrava hrana“ u nazivu prodavnice, potrošači kupuju mnoštvo nezdravih artikala prepunih masti, šećera, aditiva, konzervansa, emulgatora…– To je klasično dovođenje potrošača u zabludu. Organski proizvodi ne bi smeli da stoje pored industrijskih. To je nepoštena poslovna praksa, obmana, prevara. Ne mogu čips, bombone i čokolade da se prodaju kao zdrava hrana – kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača.
Ali, trgovci “zdravom hranom“ tu ne staju. To je samo jedan način obmane potrošača.
