Dа nа nаše tržište stiže nekvаlitetno meso uveliko se i ozbiljno sumnjа i niko nаs ne rаzuverаvа u to. Nа sve to, iz potrošаčkih orgаnizаcijа sаdа аpeluju dа otvorimo četvoro očiju kаdа kupujemo meso, odnosno mesne prerađevine koje nose oznаku privаtne mаrke neke trgovаčke kompаnije.
Postoji, upozorаvаju, već ustаljen i dobro orgаnizovаn princip po kojem sumnjivo meso stiže nа nаše rаfove iz uvozа, а smаtrа se domаćim.
Trgovačke marže u Srbiji su neprimereno visoke u odnosu na zemlje regiona i Evropske unije, a na njihovo smanjenje mogla bi da utiče veća konkurencija.
Predsednik Centra za zaštitu potrošača (CEPS) Vera Vida rekla je da u Srbiji marža na hranu iznosi između 10 i 20 odsto, a na obuću i odeću 40 ili 50 odsto. Rešenje za smanjenje marži je prema njenoj oceni, veća konkurencija.
„Srbija je slobodno tržište i država ne treba da se meša. Konkurencija je jedini način da se taj problem prevaziđe, ali u Srbiji još ne postoji prava konkurencija”, objasnila je Vida, navodeći da „kada budemo imali 10 različitih trgovinskih lanaca, onda možemo da pričamo o nižim maržama”.
Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) uputila je zahtev kompaniji a.d. Planinka, proizvođaču i distributeru proizvoda „Prolom voda“, da po hitnom postupku dostavi rezultate kliničkih i laboratorijskih analiza kojima se dokazuju svojstva opisana u oglasnim porukama. Međutim, i više od 15 dana kasnije, odgovora još uvek nema.
Potrošači,
obaveštavamo vas da će se do kraja godine u skupštinskoj proceduri naći predlog novog Zakona o zaštiti potrošača.
Tri godine ste nas obaveštavali i informisali o vašim potrošačkim problemima, a na osnovu čega smo bili u mogućnosti da uočimo i izdvojimo odredbe važećeg zakona koje nisu bile primenjive u praksi i koje su svojim sadržajem stvarale brojne probleme za sve učesnike na tržištu.
Potrošači u Srbiji nisu dovoljno zaštićeni od nepoštene poslovne prakse, ocenila je ekspert na projektu "Jačanje zaštite potrošača u Srbiji" Kristine Rifa i preporučila udruženjima potrošača da počnu kampanje u kojima bi upozoravali potrošače na primere takve prakse kod trgovaca.
Rifa je u izjavi Tanjugu objasnila da nepoštena poslovna praksa znači da trgovac dovodi prosečnog potrošača u zabludu obmanjujućim postupanjem ili oglašavanjem i da u takvim slučajevima evropsko pravo predviđa određene procedure, kao i sankcionisanje nesavesnog trgovca.
Obmane potrošača široko su rasprostranjene u Srbiji kao i na drugim tržištima. Uklanjanje netačnih oznaka da voda ublažava srčane smetnje i zabrana proizvođaču soka koji je kršio propise da na pakovanje postavi oznaku da je kvalitet potvrdila Nacionalna organziacija potrošača Srbije neki su od obmana koje su udruženja potrošača uspela da otklone. Opšti utisak je ipak da zaštita potrošača u Srbiji nije dovoljno brza i dosledna. To bi moglo da se promeni nakon što na snagu stupi novi zakon, čiji nacrt predviđa efikasna rešenja koja se primenjuju u EU, kažu u NOPS-u. Na seminaru o nepoštenoj praksi trgovaca italijanski stručnjak za pitanja potrošača Filipo Galjardi preporučio je kolegama u Srbiji da pronađu rešenja koja će omogućiti brzu reakciju na žalbe potrošača. Pojedinačne žalbe su, kako je naveo, od velikog značaja za potrošače, a za kompanije mogu biti samo kap vode u okeanu.
