Šnicla ista, cene različite

Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, koji se zvanično primenjuje od 5. oktobra ove godine, propisano je da deklaracija, između ostalog mora da sadrži: naziv pod kojim se roba prodaje, trgovačko ime – ako ga namirnica ima, spisak sastojaka, neto količinu, rok upotrebe, sastojke koji mogu da izazovu alergijske reakcije, naziv sedišta, odnosno adresu proizvođača, mesto, odnosno zemlju porekla i zemlju uvoznika i druge podatke od značaja za potrošače. Ovi podaci moraju biti napisani na srpskom jeziku, razumljivi, vidljivi i jasni, da se lako ne brišu i ne mogu biti prekriveni.Međutim, u praksi nije uvek tako.

I pored oštrih kazni koje su propisane, dobar deo deklaracija nije potpuno jasan i precizan.

Svi osećamo koliko nam je, od 2008. i početka svetske ekonomske krize, pao standard. Ali dok na kupovinu novog stana ili automobila većina građana i ne pomišlja, broj prodatih veš-mašina i novih ravnih modela televizora svakodnevno raste.

Podaci Ministarstva trgovine pokazuju da građani Srbije najčešće kupuju hranu, a među 10 najprodavanijih artikala u poslednjih godinu dana našlo se i pivo, i to čuveni „zidarac“, u flaši od pola litra. Potrošači u Srbiji, očekivano, najviše pazare hleb, mleko i jogurt. Na četvrtom i petom mestu su suncokretovo ulje i šećer, a slede mlevena kafa i svinjski but. Kupuju se i banane i pomorandže… Ekonomski analitičar Saša Đogović procenjuje da ovi podaci pokazuju koliko je nizak životni standard jer se radi o proizvodima egzistencijalne prirode.

Nakon detaljne analize potrošačkih prigovora u prošloj godini i prvih 10 meseci ove godine, došli smo do vrlo uznemiravajućeg zaključka: više od 80% odnosi se na obuću. Zaključak koji se nameće je sledeći: na tržištu Srbije nema obuće za kišu?! U pojedinim slučajevima uvoznici čak ispravljaju proizvođača obuće; bez obzira na utisnut znak o vodootpornosti na samoj obući deklaracija na srpskom jeziku glasi – obuća za suvo vreme.

Nakon što je u toku jučerašnjeg dana zabeležno oko 100 slučajeva dece beogradskih osnovnih škola sa burnim reakcijama na trovanje hranom koju su jeli u školi, postavilo se naknadno pitanje provere hrane koja se dostavlja deci.

To je, naravno, kasno. I odgovornost koju će neko snositi zbog dostavljanja neispravne hrane i izostanka kontrole, kasna je reakcija. Stotinu dece je otrovano stafilokoknom bakterijom i povraćalo na hodnicima bolnica i ova situacija nije smela da se dogodi!

Ponovo se postavlja pitanje koje je Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) postavljala i ranije: ko i kako kontroliše hranu koja se daje učenicima?

Petog oktobra 2013. godine počela je primena novog Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, kojim je ukinuta obaveza da slika voća stoji isključivo na pakovanjima voćnih sokova.