„Da bi u Srbiji bilo više nezavisnih analiza hrane, neophodno je da se napravi fond za bezbednost proizvoda, koji bi se punio novcem iz naplaćenih kazni neodgovornim trgovcima i proizvođačima. Tu priču forsiramo godinama, ali država nikada za to nije imala sluha”, kaže za „Politiku” Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).
– Potrošačke organizacije bi potom mogle da konkurišu za sredstva iz tog fonda i onda bi same mogle da obavljaju analize prehrambenih proizvoda. Sada postoji mogućnost da nas neko optuži da nam neki proizvođač plaća analize i da je zbog toga zaštićen, a istina je da na osnovu nekih drugih projekata nastojimo da dođemo do para za ispitivanja koje radimo.

Zaštitnik građana Srbije Saša Janković utvrdio je da je Ministarstvo poljoprivrede „godinama ignorisalo, ućutkivalo i nezakonito smenilo” veterinarskog inspektora koji je ukazivao da se pileće meso iz jedne klanice bez odgovarajuće kontrole prodaje građanima.
U današnjem saopštenju zaštitnika građana kaže se da je šef odseka republičke veterinarske inspekcije M.C. otkrio i dokumentovao nelegalnu klanicu kroz koju je prošlo hiljade pilića bez uverenja o zdravstvenom stanju, bez dokaza o vakcinisanju i bez pregleda mesa i organa nakon klanja, a da se to meso uprkos tome našlo u prodaji.

U tunjevinama u konzervi La Perla i K Plus, količina histamina je u dozvoljenim granicama.

U talasu loših vesti po pitanju domaće i uvozne hrane u Srbiji, konačno i jedna dobra. Nakon što su potrošači uznemireni vešću da je količina histamina u konzervama tunjevine robnih marki La Perla i K Plus iznad dozvoljenih, a nakon što je došlo do povlačenja tunjevine uvezene s Tajlanda u BiH i Hrvatsku, Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine je uzorke ovih proizvoda poslalo laboratoriju 12. februara, nakon čega su upravo stigli i rezultati: obe tunjevine imaju histamin u dozvoljenim granicama.

Aflatoksin je proizvod razvoja plesni Aspergillus flavus. Javljaju se u predelima sa vlažnom klimom, baš kao što je Srbija, ali kao posledica suše, baš kao i u Srbiji. U našoj državi se pojavio u kukuruzu tokom sušne 2012. godine i stručnjaci su procenili da je 70 odsto roda zatrovano.

Preko kukuruza koji se koristi kao ishrana stoke, aflatoksin je dospeo u organizam krava. Aflatoksini koji se nalaze u mleku najjači su poznati kancerogen u prirodi.

Sve češće se poštuje samo minimum propisan pravilnicima, a trenutno raspoloživi sistemi zaštite tržišta s time ne mogu (ili ne žele) da se nose.

Poslednja afera s toksičnim mlekom koja je uzdrmala čitav region ponovo je pokrenula nekoliko pitanja u vezi s kvalitetom i ispravnošću hrane u Srbiji.

Prvo, da li se dovoljno i na koji način kontrolišu namirnice i može li naš sistem bezbednosti da isprati nadolazeći trend generalnog pada kvaliteta hrane u svetu.