Odluka Evropske komisije o ukidanju visokih naknada za kupovinu robe preko debitnih i kreditnih kartica ne odnosi se na Srbiju, poručuju za “Blic” iz kompanija „Visa International“ i „MasterCard“. Ove naknade u Srbiji prema tvrdnjama upućenih dostižu čak i do četiri odsto, a sve dok su na snazi, nema pada cena u maloprodajama.

Evropska komisija je odlučila da naknade za kartice „Visa“ i „MasterCard“ koje u Evropskoj uniji prelaze i 1,6 odsto uskoro neće iznositi više od 0,2 odsto za debitne i 0,3 odsto za kreditne kartice. Ove naknade banke naplaćuju trgovcima, pa ih zbog toga građani ne primećuju, ali se one u krajnjem prelivaju na džepove potrošača.

Na sniženju se često nudi roba koja je prethodno poskupela. Meso prvo poskupi za 100 dinara, pa pojeftini za 30.

IZA akcijskih sniženja cena u marketima, često se kriju poskupljenja. Trgovci pribegavaju starim oprobanim trikovima da, najpre, određenoj robi osetno podignu cene, a potom je spuste, zapravo na realnu cenu. Tako se poskupljenjima otvara put na „mala vrata“.

Tako, početkom sedmice povećaju cene svežeg mesa za 100 dinara, a za vikend najave pojeftinjenje za 30 dinara, sa primamljivim natpisom „akcija“, „veliko sniženje“. Uveren da je u vikend-kupovini uštedeo, potrošač, u stvari, plaća više.

Struja u Srbiji je od danas, 1. avgusta, u proseku skuplja 10,9 odsto za domaćinstva i 12,8 odsto za privredu.

Nakon poskupljenja, prosečna cena jednog kilovat-sata za domaćinstva, bez uračunatog poreza na dodatu vrednost (PDV), biće 6,148 dinara (5,35 evrocenti), a za industriju 5,854 dinara (5,09 evrocenti), rečeno je agenciji Beta u Elektroprivredi Srbije (EPS),

Struja je u Srbiji prethodno poskupela 1. aprila 2011. godine u proseku za 15 odsto.